5
Ако када срића худа
сегај труда
избавити буде мене,
ки ми дава зле пакљене
јаде свуда,5
дваш ћу липше, о Љувезни,
твоје пјесни
спјеват, на ке без покоја,
све би рекал, да свис моја
дахтећ бјесни,10
тако да пак многе виле,
ке двориле
ни служиле нијесу т' вике,
служно славит у све дике
тве ће стриле.15
А ја, нека т' пјесан липше
перо пише,
чинћу опет, да се к мени
врати згаснут плам огњени,
ки побиже.20
Ну тва у тој ако може
што моћ, боже,
ја те мољу, чини, с мене
мало муке теј речене
да се одложе.25
