Што ли ми се Дунав тако жути,
да л' се жути, да ли се па мути?
Нит’ се жути нити се па мути:
по Дунаву итра лађа плови.
’итра лађа стаде близу краја 5
и у лађи погасише свеће —
никад она више пловит’ неће!
Лађа тоне, а лађар говори:
„Мајко мила, проклета нам била,
зашто си нас дојком одојила, 10
одојила, у рат испратила
да нас једу рибе мраморкиње?!...“
Певач, место записа и напомена
Новијег је постанка. Односи се на неки трагичан догађај из преог светског рата (у дужим варијантама помињу се српски официри).
Референце
Извор
Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 114.
