Хвалила се жута дуња на мору

Извор: Викизворник
Хвалила се жута дуња на мору
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
7. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




7.

Хвалила се жута дуња на мору


Фалила се жута дуња на мору:
„Од мене нејма ништа лепше на свет.“
То зачула зеленика јабука
ал говори зеленика јабука:
„Мала т' фала, жута дуња на мору, 5
од мене нејма ништо лепше на свет.“
То зачула бела лоза винова
говорила бела лоза винова:
„Мала т' фала, зеленика јабуко,
од мене нејма ништо лепше на свет.“ 10
То зачула некошена ливада
говорила некошена ливада:
„Мала т' фала, бела лоза винова,
од мене нејма ништо лепше на свет.“
То зачуо добар коњиц нејахан 15
говорио добар коњиц нејахан:
„Мала т' фала, некошена ливада,
од мене нејма ништо лепше на свет.“
То зачула нељубљена девојка
говорила нељубљена девојка: 20
„Мала т' фала, добар коњиц нејахан,
од мене нејма ништо лепше на свет.“
То зачуо добар јунак нежењен
говорио добар јунак нежењен:
„Почекај мене, нељубљена девојко“. 25
Пак отиде добар јунак нежењен,
потргао жуту дуњу на мору
и узео зеленику јабуку
и побрао белу лозу винову,
покосио некошену ливаду, 30
узјахао нејахана коњица,
обљубио нељубљену девојку.



Интервенције[уреди]

ткунѩ = дуња
не има = нејма
лѣпше (јат = е)
свѣть (јат = е)
с = з (зачуо)
бѣла (јат = е)
зеленита = зеленика
i = и (коњиц)
дѣвoika (ѣ = е)
ле = ље (нељубљена)
i = ј (девојка)
з = с (покосио)
ї = и (коњица)
и = ј (почекај)

Напомене[уреди]

ткунѩ се може читати на 4 начина: дуња, туња, дгуња и гуња. Овде је одабрано уобичајено дуња ради лакшег праћења текста

Коментар[уреди]

Народна песма, лирска, љубавна (каталошка форма; самохвала: дуње, јабуке, лозе, ливаде, коњица, девојке, јунака) са поентом на лепоти и моћима младића.
Варијанте: Вук, СНП I, 619, 620; Вук, СНП V,540, 541; Кухач II, 440; ZNŽOJS, XVIII: 357. Krstić 1984: G 4, 15 – Biljke se hvale koja je najlepša i najviše vredi: 171.
Остале варијанте и литература: Недић 1965: 422; Krstić 1984: G, 4. 15 − Biljke se hvale koja je najlepša i koja najviše vredi: 171.
Литература: Недић 1965: 422

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.