Преудаја лепе Асанагинице

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Преудаја лепе Асанагинице
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
6. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




6.

Преудаја лепе Асанагинице


Вино пије ага Асанага,
вино пије с дружиницом својом.
Туд['] проходи Муја мујезин
ал['] говори Муја мујезин:
"Од како сам јунак постануо, 5
нисам љепше госпође видио
како данас Асанагиницу."
Слушао га ага Асанага,
у руци му чаша вина бише,
нит['] је може пити ни оставити 10
веће му се из руке просула.
Пак се пође на коња попети,
не може се од јада попети.
Дружина га на коња попела,
пак отиде бјелу двору своме. 15
Изишла је кадунџика млада
да под њиме добра коња прими.
Не да јој се јунак ни гледати,
а камоли да му коња прими,
веће сам сјаха с добра коња 20
пак отиде на високи чардак,
а и са њим кадунџика млада.
Говорио аго Асанаго:
„Кадунџико, невјерно кољено,
где те виде Муја мујезин, 25
где те виде, бог те не видио,
те се данас међ дружином фали
да си лјепа од ова свијета
и да љепшу он видио није?"
Она му се лјепо заклињаше:30
„Асанаго, драги господине,
тако мене дина и [и]мана
и тако ми поста рамазана
и тако ми књиге хамајл[и]је,
жив ми ћехај братац најмлађи, 35
нисам Мује ни у санку снила,
а камоли на јави видила.
Може бити да ме је видио
кад сам јутрос ћепенке дизала."
То не слуша аго Асанаго 40
што се њему када заклињаше,
већ[е] трже златна буздована
пак удара кадунџику своју.
Како њу је лако ударао,
просула јој крвца кроз кошуље. 45
Ту је дошла сестра Асанаге
те се моли брацу рођеному:
"Не удари њу, мој рођени брајко,
ил[']ти је ништо сакривила?
Ако ти је сакривила, брајко, 50
одброј њојзи по млога нићаха
и подај њој дванајст робиња
што је она од мајке довела
и дванајст кочијах чеизах
што је она од мајке довела." 55
Скочио је аго Асанаго,
одброји њојзи по многа нићаха
и даде њој дванајст робиња
и дванајст кочијах чеизах,
оправи њу својој милој мајки. 60
Кад је она милој мајки пошла,
обукла се што год љепше може.
За њом иде дванајст робиња
те јој држе од фереџе скуте.
На њу ага са чардака гледа, 65
а како је јунак сагледао,
тако се на мах покајао
зашто младу каду оправио.
Паке стао говорити аго:
"Медна уста, тко ће вас љубити, 70
црне очи, тко ће вас испити,
бјеле руке, тко ће вас кршити,
танке плећи, тко ће вас грлити?"
Паке трже ноже од појаса
да удари себе у срдашце. 75
Сестра га је за нож прифатила:
"Не удри се, мој рођени брајко,
и до сад су каде оправљане
ал['] се нису јунаци морили."
Осврну се кадунџика млада 80
паке стаде аги говорити:
"Асанаго, немој се морити,
доће вријеме кад ћеш се морити
моја уста љубити ће Муја
моје очи испиће и['] Мујо 85
моје руке кршити ће Мујо
моје плећи грлити ће Мујо
на срамоту теби, Асанаго."
Пак отиде својој милој мајки,
узе калем и бјеле артије 90
те написа ситну бјелу књигу
те ју посла Муји мујезин[у]:
"Дођи, дођи, Мујо мујезин[е],
ја ћу тебе обљубити млада
на срамоту аги Асанаги." 95
Скочио Мујо рад и весео
те сакупи кићене сватове
те отиде кадунџики младој.
Асанагу у сватове звао,
Асанаго њему отпоручи: 100
"Ја се, јунак, волим уморити
него теби мимо дворе проћи,
а камоли у дворове ући".



Интервенције[уреди]

е = је
своим = својом
муѥе синь = мујезин
ѿ како = од како
ћ = ђ (госпође)
лѣп'ше (јат = је)
ѿ ѩда = од јада
бѣлу (јат = ије)
ч = џ (кадунџика)
нѣму = њиме
нои = њој = јој
н = њ (њим)
невѣр'на = невјерно
колѣно (јат = 'је)
мећь = међ
лѣп (јат = ије)
лѣпшу (јат = је)
свѣта (јат = ије)
саклинѩше = заклињаше
и тина и мана = дина и имана
хамаилѥ = хамаиље? хамајлије?
и = ј (ћехај)
i= ј (најмлађи)
већь = веће
мие = ме је
т = д (када)
с = з (заклињаше)
пустоана = буздована
ѡи = јој
брат'цу = брацу
цер'не = црне
бѣле (јат = је)
ню = ју
ноиси = њојзи
нои = њој
сьгледаѡ
з = с (испити)
сердаце = срдашце
доће = доћ ће
врѣме (јат = ије)
муи = Мујо
муи муие синь = Мујо мујезине
нѣму (јат = је)
ради = рад

Напомене[уреди]

ћехај - од: ћехаја

Коментар[уреди]

Лирско-епска народна песма, романса о породичним односима.
Према Геземановом мишљењу најстарија варијанта Фортис-Вукове Хасанагинице. Обрада, међутим, осим имена главних актера и сукоба у породичном кругу нема много додирних тачака са познатом баладом. Ни исход конфликта није трагичан, већ је најближи романси о увређеној жени, која се свети мужу и преудаје. Слични преокрети својствени су и љубавним песмама, само што су такве песме некад сажете, махом сведене на монолог или дијалог бивших љубавника, односно размену клетви. И у ЕР има неколико таквих љубавних заплета, уз развијање композиционог склопа: 62, 169, 182.
Варијанте: (Вук, СНП III, 81; Matica II, 1, 109: 471-474). Krstić 1984: H 1, 3, 1 – Ljubomoran muž. Neko hvali lepotu tuđe žene. To čuje muž i otera je. Ona se uda za onog ko ju je hvalio: 177.
Литература: Геземан 1923/2002: 5-51; Недић 1965: 408-412; Латковић 1975: 266-271; Крњевић 1978: 246-250; Krnjević 1980: 64-108, 272-273.

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.