Смрт Стефана Дечанског/предговор
ПРЕДГОВОР.
Дуго сам се предомишљао, хоћу ли позорије ово, којим се новозаведено у години 1842-гој позориште српско у Београду отворило, на свет пустити највише због тога, што је међутим епос истог садржаја од г. Д-ра Суботића издан, и што нисам желио читатељима оно впечатленије, које је Суботићево дело код њих произвело, ослабити, или укинути; јер ја никако не одобравам, да се један исти предмет на сто начина описује, као Видов дан, Бој на Косову, Цар Лазар, Милошијада, Лазарица и о. п. тако, да читатељ у забуни не зна, шта ће о томе да мисли, и коме да верује. Склонио сам се пак дело моје печатати из две поглавито причине: прво, што је увек представљано бивало на особито задовољство гледаоца; друго, што се у плану са епосом г. Суботића прилично слаже, а у форми и тако мора да је позориштни састав од епијског различан. Да би се пак веће једнообразије привело, гледао сам и имена дејствујућих лица по могућству изједначити.
Сочинитељ.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|