Седамдесет анегдота/15

←14

Седамдесет Анегдота  (1911)  Писац: Андра Гавриловић Ђуро Даничић

16→

Гавриловић, Андра (1911). Седамдесет Анегдота из живота српских књижевника. Београд: Издање књижаре С. Б. Цвијановића

ЂУРО ДАНИЧИЋ

1.

Полазећи из Београда у Загреб за секретара Југословенске Академије, Даничић је распродао многе своје ствари које није морао собом носити. По настојавању његове мајке купио је Даничићев писаћи сто тада његов ученик и млађи пријатељ Стојан Новаковић. Успевши у тој својој жељи, мајка Даничићева рече купцу:

— Особито се радујем што сте то купили

Ви. Нама је за продају било, али никако нисмо волели да оде у руке г. Милићевићу.

Ђури би тобаш тешко било…

Даничић је тек пред смрт постао с Милићевићем интимни пријатељ.

2.

После подужега предавања из области Словенске Филологије у Великој Школи Даничић позва једнога свога слушаоца да каже шта је и како је схватио. Слушалац поче али — не испуни очекивања, па поражен оде у клупу.

страна 51 После неколико тренутака мучнога ћутања Даничић приђе младом кандидату, стави своју руку на његово раме па му благо рече:

— Не очајавајте, лијепа је ово наука,

па ће и Вама омилити као и другима

што је милом постала…