Послови са Англезима

Извор: Викизворник
Послови са Англезима
Писац: Матија Ненадовић
Дневник Матије Ненадовића


30. Декембра 1814. у полак 8 сати одемо с г. Фрушићем и г. Је(втом) полномошчному (у Конгресу) министру аиглијскому, господину Лорду Кастлрији, да му предамо прошеније сочињено у име серпскога народа, у ком молба стоји да би се и он као краљемесник англијски с прочи сајузници подузео код султана српски народ оправдати и у мир довести и проче. Не нађем га у двору, служитељи нам рекну: да сутра у 1О сати дођемо, и да ћемо му онда предати писмо, и моћи са шњим говорити, и тако вратимо се натраг.

31. декембра у десет сати опет одемо Лорду Кастлрију, изиђе његов секретар, дамо му писмо и покажемо ког је содержанија и шта просимо. На то секретар каже: да се они у такве велике предмете мучно подуфаћају. То је дело, вели, у себи врло деликатно, то се каса султана и његове внутрености, „а ми смо са Отоманском Портом у врло голему пријатељству”. — „Баш зато што сте ви у пријатељству, ми к великодушному Англијскому престолу и к милостивому лорду припадамо, што ће њега султан најбоље као свога пријатеља послушати, и заповедити да се престане од оног над Србима свирепствија.” Пита: „На ком је језику прошеније?” „На немецком.” „Ми нисмо добри немци”, но опет га узме. Но други секретар пресети се, и врати нам говорећи: „Носите и на латински преведите ми, боље латински знамо, и сутра га у 12 сати донесите.” Тај дан г. Давидовић и Фрушић увече почну преводити, 1. јануара 1815. год. соверше писмо.

2. јануара одем са г. Фрушићем гди Лорд обитава, предамо секретару; он нам каже: „Док Лорд прочита и види, пак или ће вас звати на разговор, или ће преко нас што буде казати”, и запишу у њихов дневник наш адрес и нумеру гди пребивамо. З., 4. и 5. јануара нисмо одлазили.

6. јануара сâм ја и Је(вта) ишли смо у квартир Лордов. Дали нам да седимо, и разговарао се секретар турски с нама, питали смо има ли какав одговор. Он одговори: „Јок, трећи дан биће одговор.”

10. јануара око 10 сати одем са г. Фрушићем и Је(втом) гди нам кажу служитељи лордови: „Нема сада ништа, но сутра у 12 сати, може бити да ћете моћи с Лордом говорити” и тако одемо натраг.

11. јануара одемо с г. Ф(рушићем) у 12 сати, мало почекамо, но Лорд покрај нас и један његов ађутант на један ма̓ прође на врата напоље: ни взора! Зовну нас његови служитељи у другу собу, где мало тек поседимо, изиђе нам други ађутант, и почне говорити француски: „Будући даје Лорд многим конгрескими дели отјагошчен, зато ваше прошеније није имао времена извидети, но ја знајући опстојателства и садашње Двора Англијскога са Портом Отоманском пријатељско сношеније, да и кад добро ваше прошеније извиди, неће вам друго одговорити но ово што вам кажем, а ја вам ово кажем: да се наш Двор Англијски у такова деликатна дела нипошто мешати неће, ни ви више нама долазите, само толико вас могу саветовати, да се добро чувате и у тајности стојите, да вас какови султанови људи не виде и не дознаду о ком делу овде сте, пак ће онда султан рећи: кад се влашки краљеви мешају у моје државе, ја ћу њима начинити посла. Но до неколико дана, ви један можете доћи ако би Лорд имао што да вам рекне” — и тако одемо.


Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Ненадовић, умро 1854, пре 170 година.