Нона
| Нона (Die Nonne) (1896) Писац: Лудвиг Уланд, преводилац: Јован Дучић |
У врту манастира
Корача бл'једа нона,
А свјетли месец сјаје
Кроз осјенчене краје,
Куд плачна ходи она.
„Умро је, благо мени,
Милосник срца мога,
А он ће анђео бити;
Нећу да сузе лијем,
Опет га љубит' смијем —
Анђела, Боже, твога...”
И приђе икони Дјеве
И дивне диже очи —
Света икона мала
Чудним је сјајем сјала,
Кроз сјенку тихе ноћи.
Па клече, скрсти руке — —
А мирно и нечујно
Самрт јој ступи ближе,
Па густи вео диже
И љубну лице бујно...
Извор
[уреди]1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 138.