Нона

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Нона (Die Nonne)  (1896) 
Писац: Лудвиг Уланд, преводилац: Јован Дучић


У врту манастира
Корача бл'једа нона,
А свјетли месец сјаје
Кроз осјенчене краје,
Куд плачна ходи она.

„Умро је, благо мени,
Милосник срца мога,
А он ће анђео бити;
Нећу да сузе лијем,
Опет га љубит' смијем —
Анђела, Боже, твога...”

И приђе икони Дјеве
И дивне диже очи —
Света икона мала
Чудним је сјајем сјала,
Кроз сјенку тихе ноћи.

Па клече, скрсти руке — —
А мирно и нечујно
Самрт јој ступи ближе,
Па густи вео диже
И љубну лице бујно...

Извор[уреди]

1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 138.