Мејрима/25
ЧИН ЧЕТВРТИ
ПОЈАВА I
ЖИВАН:
Гледао сам сунце кад слазећи
За планину бацило је на ме
Свој посл’једњи зрачак. Тако баца
Добар пријан поглед на пријана
С којим више виђети се неће.
Сунце само у свој васељени
Као да ме жали! Срца људска
Према мени скаменила су се.
А и како не би? Свак вјерује
Да учиних најгрознији злочин. —
Сумњао сам часком на Мејриму;
Ну како би она обноћ, кришом,
Ући могла у дом пун сватова?
Да је убит’ хтјела, то могаше
Много лакше у врту извести.
Не не, није она. Вај! Сама је
Несрећница себи смрт задала. —
О Мејримо, шта ти сада радиш?
Да л' осветом још на мене буктиш,
Или тонеш у сузама љутим?
Жалиш ли ме, или проклињеш ме?
Ну шта могах, биједна ђевојко,
Шта ја друго могах? Теби љубав
Бјеше вишњи и једини закон,
Мени такав не смјеђаше бити.
С другим мл’јеком из крштених прси
Ја и други попих дух... шта могах?
А и ти ме не могаше тужна
Разумјети... Па ти ево срцем,
А ја главом кобну љубав плаћам. —
Сутра биће свему крај. Што тако
Тромо тече ова ноћ! — Ко иде?
Пред тамницу стао је... У браву
Кључ увлачи... Што протрнух? Он је,
Крвник, већ ми долази по главу.
Нека дође,
Кукавицу неће овђе наћи.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.
|