Лукреција или Тројо/9
| ←Шена осма | Лукреција или Тројо Писац: Непознати аутор Шена прва |
Шена друга→ |
Џано: Ах, тужан и несрећан ти сам, у невољно биће редукан, да [не] могу окусит брез грчила сласти. Ако с једне стране ћутим консолацион цијећа уфања од вјеренице онако изврсне, на другу [опе]та ћутим болест будући то неугодно мојој матери. Ах, удесу мој прем тешки! Не можеш ли ми допустити матер како оца?! Ма нека буде што хоће, ја сам држанији слиједит оца н[его]ли матер, покли су жене лашње за преварит се неголи qуди. Ја ћу куцат на врата дје се наоди мој слатки рај за приповидјет јој све што се догодило, за примит консолацион од ње слаткијех ријечих. Ах, двори срећни и честити е[то је] дошло бријеме да брез страха [могу се к вами] приближ[ати. (Куца)].
Ждеро: Што хоћеш, сињор Џано?
Џано: Реци госпоћи Лукрецији да јој имам њешто говорит од стране ње оца.
Ждеро: Мени је заповидјено да не дам никоме на свијет с њом говорит.
Џано: Да што ја имам учинит? Ње отац послао ме за ријети јој њешто од велике импорганце, а ја ћу поћи.
Ждеро: Реци мени, ја сам мазордомо, ја диспенсавам у кухињ[и и што] се има пећи и варит и на стуфад чинити.
Џано: Ја имам њој ријети. А јесу ли у тебе кључи од ларда, од масла, од јаја и од осталога?
Ждеро: Држи их свеђ Лукреција. А што то хоће?
Џано: Зашто бо имам ријети њој од стране очине да вечерас има доћи форестијера на вечеру. А дјевојка, будући немоћна, да теби да толико сира, масла, ларда, макаруна, да справиш лијепо вечеру. Or via, реци јој ти ово.
Ждеро: Е мени неће вјероват. Госпо Лукреција, ходи брзо. |
Лукреција: Чула сам све, на ти кључе од спреме, извади све што је од потребе и справи складно.
Ждеро: Веома волентијери, моја лијепа госпоћице.
Лукреција: О, Џано, душо моја, колико си ме консоло кад сам чула твој глас и веле веће чујући лијепу инвенцион коју си изнашо за Ждера уклонит. Реци ми, драги, имаш ли ти мени што лијепо приповиједат како ћу ја теби — да је мој ћаће контенат да ти будем вјереница.
Џано: И мој отац на исги начин приконтенат и супоњам да ће данас све биг свршено. И зато сам узео ово времена за доћи дат ти лијепу нову.
Лукреција: Ах, чијем ћу ја вијеку моћ зафалиtи на толикој љубави и срећи коју примам од тебе и од небесах. Од сада не бих се у срећи промијенила с првом краљицом од свијета.
Џано: Ни ја заисто с првијем краљем поклем имам тебе. [Ово са]мо још ћутим грко да моја мајка не каже се содисфана од ове вјербе, форси спомењивајући се од оно мало дизгуста што је имала твојом покојном мајком, али ер би хотјела другдје вјерити ме.
Лукреција: Ајмех, то ме јако жал[остиви, она је подобна све сместит].
Џано: Не сметај се ништа, душо драга, ер ја и мој отац твоји смо. Само те ово молим да инконтрајући се говорит с мојом матером, да се укажеш љубежљива и понижена, прикаживајући службу с карецама...
Лукреција: Да ми то и нијеси реко, то је моје држанство за учинити, а доста је да је она родила мога Џана.
Џано: Ја не имам времена веће за стат, молим те слиједи љубећи ме. Остављам ти срце. И слуга!
Лукреција: Џано мој, гувернај се. И настој поспијешити наше подпуно контентање. Ја сам твоја.
Референце
[уреди]
