Лукреција или Тројо/8
| ←Шена седма | Лукреција или Тројо Писац: Непознати аутор Шена осма |
Шена прва→ |
Џано: Слуга, мајко, што си овди сама? Је ли отац дома?
Елена: Отац је дома. Ма нути, почека’ овди ер имам с тобом говорит.
Џано: Ево ме, реци. (Ова је њешто обазнала!)
Елена: Мој синко, драги и мили, твој отац хоће тебе да пречипита ако ти не узимаш памет.
Џано: Мајко, ја се толико чудим тијем ријечима колико да виђу огањ горјет у води. Ако мене отац толико љуби ко зеницу свога ока, како хоћеш да он мени ради пречипицио Моја мајко, да Бог да да не узимам другога зла неголи што ми дође од оца, био би први монарка од свијета.
Антонио: (Хоће мало ма чује што кјакјара).
Елена: Чуј добро, ја не говорим да те отац хоће пречипитат за одио, ма [за] ињоранцу, дје цијени да ће те акомодат, руинаће те.
Џано: То бих мого дубитат кад не би био сикур од љубави и пруденце мога оца. Ма сам од тога веће него сикур.
Антонио: (Заисту benedetto figlio caro!)
Џано: Ма разумимо се у чему ме хоће пречипитат.
Елена: Вјерит те у Троја за ћером.
Џано: Фала ти! То је то велико пречиципио од оца?
Елена: Тот није пречипитат те дат ти за жену једну што је за ничеса, која не има матере да је алевава, ни мање оца спаметна који јој држи страх, једну која три миља далеко смрди супербијом и изванштином.
Антонио: (О жене maledette!)
Џано: Мајко, не имаш разлога говорит зло за једном дјевојчицом коју свијет држи у добар кончет.
Елена: Не зна бо свак што ја знам! Нека мене пита ко хоће знат ње дифете. А што је добро у ње? Груба је како враг.
Џано: Анци, мајко, фаљиваш, она је лијепа колико је доста једној жени.
Елена: Најмање лјепота која [се гледа. Ма] видиш ли је [скуташну] да се добро не умије ни обућ?
Џано: То је биљег од понижења да веле не вјетри.
Елена: Ма коју фатигу умије? Освем то макрамице на телару, друго ништа.
Џано: А једа је мени од потребе да ме храни фатигом? Доста је да је она прудента и модеста, и да умије владат с кућом, како се види да влада у оца веома изврсно.
Антонио: (Врло risponde!)
Елена: Врло влада! Поваздан на фуњестри пиждри тамо и овамо. Колико пута у тебе се згледа, ко да ће те изјести с очима! И теби пара оно лијепа ствар од дјевојчица?
Џано: Ако ме гледа, тријеба да сам јо’ драг. А не ваља чинит џудиције темерарије да чини на злу сврху. И нека речем синчеро она ми је драга да нигда на свијету нећу неголи њу за вјереницу.
Елена: Чујеш овди! Што сам се надала чут на онолике хвале! Ах, проклет кад си се родио!
Антонио: (Maledetta ти, brutta karogna!)
Елена: Што ли чух од мога сина, од кога сам имала вас кончет, да ће се овако помамит?! Чуј ме: ако промијенит не будеш ту мисо, проклети ћу у теби и кост, и мозг, и у зо час ти је то дошло на памет.
Џано (клечећи): Молим ти се, моја драга и срчана мајко, не ходи у колору, заклињам те што ти је најдраже и онијем трудом који си око мене видјела, и млијеком којијем си ме дојила, смири се и смири мене, да узмем Лукрецију за вјереницу! И то ћеш ми опета дат други живот с кијем ћу ти дупло бит облеган.
Елена: Можеш се објесит и задавит, то неће бит нигда, нигда, нигда.
Антонио: (Нигда, ma quanto sai tu?!)
Џано: Ако нећеш за друго, алмено за љубав мога оца која знам да је велика.
Елена: Не хајем за те, ни за оца, ни веће носим љубав теби, ни оцу. Сви сте канаље и неће вам реушкат, не, не, не.
Антонио: (Излази и дава заушницу Елени и говори:) Хоће, хоће, узми то, kagna arrabbiata!
Елена: Ајмех, меии! И ово с тебе, је ли, Џано?
Антонио: Dentro, canaglia brutta, che se узмем једно штап, чинићу tи видјет [la luna in tel] pozzo.
Џано: Ах, драги ћаће, што си удрио мајку, што је учинила?! Ма није друго, него рекла ње опинион, зашто бо је госпоđа са мном говорит што хоће, ко и мајка сином. Ах, драги ћаће, што учини? Она заушница мене је ранила у живо срце! Немој, молим те, да она пати за мој узрок, ако ме љубиш како видим у свему, паче нека ја за њу патим све што се може патит на свијету.
Антонио: Lascia star, не говор' ништо! Ја не може да види queste жене della diable, che говорило зло на друго. Ја сам tutto ascoltato што они враг говорило. И хоћу да узме Лукреција a[mar]zio sio dispetto per веће ragioni. Uno, зашто партит јест добро e grasso, altro, зашто si e data parola. Треће, како сам разумио да ти си чинио amor с Лукрецијом, зато siete tenuto in koscienza. И Тројо може то чинит imrjonar, и зато tu la 325 predenterai на сваки начин. И сад ја хоће поћ за учинит solecitar да што има бит да буде.
Скапин: Госпару Џано, говори ти мати да ако је узмеш и с њом лежеš, да ће бит у зо час за тебе, ер ће те проклет и на небу, и на мору, и на земљи, и у огњу.
Џано: Реци мајци да је мени жао у души дизгуст који је с мене примила. И рецi јој да ми прости ако је не послушам, зашто би опетара инкурио у немилост и проклество очино. И отићу одовлена за да се не акостам дома.
Референце[уреди]
