Лукреција или Тројо/16
| ←Шена седма | Лукреција или Тројо Писац: Непознати аутор Шена осма |
Шена девета→ |
Џано: Ах, љубави, тешке ти ти труде подноси ко се заплете у твоје вериге! Ето ја тужан који наком толико годишта данаска сам цијенио доћ на сврху од мојијех пожудах и уживат моју лијепу Лукрецију, а сада находим оборена сва моја уфања и, што ми највеће болест узрокује, видјет да ме порази она која и по разлогу и по нарави имала би ме помоћ! Усилован сам прикорити моју матер од ње неприличне тираније коју ми чини форси срамећи се разврћи маџију што је учинила. (Куца). Јадни Џано, што те тока чут да твоја мати ради о врагулијама, јошт што је горе према своме рођењу! А ево је!
Елена: Што је ново? Коју прешу имаш од мене?
Џано: Ново је да ћу с овијем стилетом дати сам себи смрт. Ах, моја мајко! Ово ли је љубав коју по нарави и по разлогу имала би носит твоме јединоме синку, који ти је свећ био послушан? Ово ли је лијеп изглед који би имала дат ко спаметна и богољубна жена? Чинит маџије и врагулије за поразит једну жалосну дјевојчицу, два оца и твога јединога сина. Ах, не мати, него тигра имала би се звати!
Елена: Што попијеваш, које маџије? Што ти се снијева?
Џано: Макар да је сан! Нег је права истина, не требује да ми поричеш, Скапин ми је све приповиједо.
Елена: Да кад знаш, јесам, драго ми је било, учинила сам. И опета ти говорим, зашто ми је било драго. Не ер сам ја научна то чинит, него сам то сегрето била научила од једне Рћанке384, моје дјевојке. И сад сам га385 учинила за деспет теби и твоме оцу, који од мене мало цијене чините. И захвали Богу да нијесам теби учинила.
Џано: За [већу] моју несрећу [нијеси] мени. Ах, моја драга мајко, [имај] милости врху мене! То ли нећеш врху мене, алмено врху оне праведне, разврзи маџију.
Елена: Жо ми је да не умијем што горе учинит а видио би.
Џано: Да колико има дурат та несрећа врху оне жалосне дјевојке?
Елена: Немај уфање, дураће доклем ти си жив.
Џано: Добро ми си то рекла! Ја ћу се убит и ослободит од муке, и тебе смирит, а Лукрецију либерат.
Елена: О, о, ончас ови младић хоће се убит, ма за убит се није чеса видјет.
Џано: Говорим ти да ћу се убит заисто.
Елена: Кад се убијеш, те што? Погинуће једна мува, боље да те није жива, него да живиш за немир и твој, и друзијех!
Џано: Мајко, учинићу што не цијеннш.
Елена: Учини што хоћеш, и пођи ми с очијех. И ако кажеш ово оцу, биће у зо час за те, учинићу веле горе него сам.
Џано: Ах, видје ли ко на свијет сметено чељаде до мене да не знам што ћу учинит?! С једне стране видим пречипицио, с друге тигру срдиту. Ако речем оцу, она пријети горе; ако пођем на правду, не стоји добро. А овако стат [не могу]. Нека ја свршим живот за тебе повратит у прво биће.
Референце
[уреди]
