Лукреција или Тројо/17
| ←Шена осма | Лукреција или Тројо Писац: Непознати аутор Шена девета |
Шена прва→ |
Ждеро: Госпару Џано, што учини од Скапина што ти сам [га био] до у руке?
Џано: Приставио сам туге на невоље! Драги Ждеро, помози ме ти кад не находим помоћ прид мојијема.
Ждеро: Кога малана ја те могу помоћ? У чему?
Џано: Твоја госпоћа Лукреција не мари за ме за ниједно моје поманкање, него је тако силована од једне ствари коју ти сад не могу ријет. Зато ја видјећи мени затворен сваки пут за моћ [је] уживат, намислио сам чинит видјет оној која је била узрок да ме она мрзи моје тијело мртво и рањено, једа кренута од болјести, погледа ме с већом милостим мртва него жива.
Ждеро: Тот се хоћеш назбиљ убиt? Ну, враже, груба је смрт, таква смрт! Реци ми, драги, није ли смрт најпосљедња наша пораза. Зашто труде и уче толико лијечници око сирупа и медичина, неголи за не дат умријет? Зашто се чини крух, лозање, макарули и пастици, него за живјет? Не, не, госпару [Џа]но, немој ти те којунарије чини[т што] чине немоћници [у одру]!
Џано: Све ми то залуду говориш. [Доћи са мном], учинићеш [што ти] речем, [а] прије него се убијем, дароваћу те лијепо, да ћеш се моћ пофалит.
Ждеро: Е кад ме хоћеш дароват, лијепо, ја ћу ти ријет да ћеш добро учинит умријет. Ер, veramente, што је боље живјет на овому свијету? Најбоље је умријет, за не патит туге и невоље. И то си најбоље намислио, ер свакако имаш умријети, данас ти, сјутра они, лруги дан они, а до сто годишта опета ја, и нико неће скампат.
Џано: Да ход са мном!
Ждеро: Ма реци, али ћу те ја убит, али ћеш се ти сам убит?
Џано: Ја ћу се сам убит.
Ждеро: Да што ћу ја тамо, чекаћу те овди.
Џано: Доћи, ер ти имам ријет што ћеш учинит.
Ждеро: Боље да се ти најприје поđеш убит, пак ћеш ми доћ ријет што ћу ја чинит.
Џано: Немој спрдат! Како ћу мртав доћ?
Ждеро: Имај опростит. Нијесам нигда био мртав, то и не знам те ствари. Via, ход’мо пут комарде, ма ход’мо брзо, ер пукох од глади!
Референце[уреди]
