Лисистрата/2

Извор: Викизворник
Лисистрата
Писац: Аристофан
ПРВИ ЧИН - ДРУГА ПОЈАВА


ДРУГА ПОЈАВА
Предашњи, Мирина, Лампита из Спарте, жене из Коринта, Беотије и Атине

 
МИРИНА
Еј, да ли доцкан стигосмо, Лисистрата?
Шта кажеш? Ћутиш?
ЛИСИСТРАТА
Не хвалим те, Мирина,
Кад у овакву послу касно долазиш.
МИРИНА
Свој појас дуго сам у мраку тражила,
ал, важно ли је нешто, одмах казуј све!
ЛИСИСТРАТА
Ја мислим, причекајмо који тренут још
док не дођу нам жене с Пелопонеса
‐ и Беотије!
МИРИНА
Тако лепше говориш.
Доиста, ево хита већ и Лампита!
(Долази Лампита с Пелопонешанкама, и Лисистрата у сусрет)
О Лаконко ми драга, здраво Лампита!
Ох, лепа ли си, слатка ли си на поглед!
Да свежих образа, да бујна тела твог!
I бика би задавила!
ЛАМПИТА
Бих, бога ми!
Вежбам се, ђипам, ногом о гуз ударам.
ЛИСИСТРАТА (оголи Лампитине груди)
Па како су ти недра лепа, груди те!
ЛАМПИТА
Ај, пипате ме ко живинче за жртву!
ЛИСИСТРАТА
А одакле је ова друга младица?
ЛАМПИТА
Е, богова ми[1], часна Беоћанка то,
а до вас дошла.
ЛИСИСТРАТА
Беоћанко, Дива ми,
ти лепу имаш башту.
КАЛОНИКА
I још, Дива ми,
живицу китну, окресану брижљиво.
ЛИСИСТРАТА
А ко је оно дете?
ЛАМПИТА
Богова ми, то
Коринћанка је опет.
ЛИСИСТРАТА
Богиња ми, баш
и спред и озад једра[2], пуна, види свак.
ЛАМПИТА
А дану, ко је сазва' ову скупштину,
тај сабор жена?
ЛИСИСТРАТА
Ја.
ЛАМПИТА
Па кажи шта би ти од мене шћела?
МИРИНА
Кажи, госпо, Дива ти!
КАЛОНИКА
Извести какав ти је важан посо то!
ЛИСИСТРАТА
Известићу вас. Ал’ најпре ја ћу вас
да нешто мало питам.
МИРИНА
Што год хоћеш ти.
ЛИСИСТРАТА
Не желите л’ да отац ваше дечице
ослободи се војне? Та ја добро знам
да свакој од вас изван земље живи муж.
КАЛОНИКА
Мој јадник сад већ пет месеци борави
у Тракији и онде чува Еукрата[3].
ЛИСИСТРАТА
А мој у Пилу муж већ седам напуни.
ЛАМПИТА
А мој вам, и кад једном дође из боја,
штит опет зграби, одмах натраг одјури.
ЛИСИСТРАТА
Ни трага нема више некој прељуби,
јер откад Милећани[4] издадоше нас,
не видех ките ни од осам палаца,
од коже што је направе за утеху.
Но, кад бих мелем нашла, бисте л' хтеле ви
учинит са мном рату крај?
МИРИНА
Ја хоћу баш,
па макар одмах свој огртач морала
заложити и данас новац запит' сав!
КАЛОНИКА
А ја бих, ма се и у своју[5] створила,
и пола тела свога за, то одсекла!
ЛАМПИТА
А ја би' попела се на врх Тајгета,
кад мир би' онђе могла виђети!
ЛИСИСТРАТА
Па чујте, отворено казаћу вам све.
Ми, жене, хоћемо ли склонит мужеве
да склопе мир, уздржати се морамо ‐
МИРИНА
Од чега? Реци!
ЛИСИСТРАТА
Да л’ ћете учинити?
МИРИНА
Учинићемо, ма и мрети требало!
ЛИСИСТРАТА (полагано и веома свечано)
Од ките морамо се уздржавати!
(Опште негодовање. Кратка пауса)
А шта се окрећете? Куда идете?
Шта усне прћите и главом тресете?
Шта боју мењате? Шта сузу роните?
Дед, да л' хоћете ил' нећете? Шта каните?
МИРИНА
То не бих, више волим нека траје рат!
КАЛОНИКА
А ни ја, нек се рат продужује!
ЛИСИСТРАТА
Шта кажеш, својо, ти? Ти овчас рече баш
половину од себе да би одсекла.
КАЛОНИКА
Предложи друго! Треба л', и кроз огањ ћу
да ходим, више волим то но без ките!
Не могу без ње, предрага Лисистрата!
ЛИСИСТРАТА (обраћајучи се Мирини)
А ти шта?
МИРИНА
I ја бих кроз огањ волела!
ЛИСИСТРАТА
Ах, род наш заиста се сав успалио.
Вас трагедије нису пуне узалуд, ‐
ми нисмо друго него »Посидон« и »чун«[6].
(Обрача се Лампити, свечано)
Ти само пристанеш ли, драга Лампито,
на предлог мој, у бури лађу спашћемо.
I зато пристај са мном.
ЛАМПИТА
Мука ти је то,
близанаца ми, жени спати без ките,
ал' јопет нека, та без мира не мереш.
ЛИСИСТРАТА
О предрага, ти једина од жена свих!
КАЛОНИКА
А кад би смо се устегле не до бог
од оног што ти кажеш, зар би за то мир
пре склопљен био?
ЛИСИСТРАТА
Богиња ми, јамачно.
Унутра да ми седимо мирисаве,
у аморгинском[7] танком руху ходимо,
и напо наге, оздо обријане још,
мушкарци жудели би да нас обљубе,
ми не бисмо се дале, но их одбиле, ‐
и мир би брзо насто, поуздано знам.
ЛАМПИТА
Менелај бар, кад голе сисе угледа
у Хелене, из руке мач му испаде.
КАЛОНИКА
Шта онда, јадна, одбаце л’ нас мужеви?
ЛИСИСТРАТА
Чуј Ферекрата[8]: »Дери кучку одрту!« 
КАЛОНИКА
Тај савет није друго но блебетање.
Јер зграбе ли и силом нас у ложницу одвуку?
ЛИСИСТРАТА
Онда се за врата ухвати!
КАЛОНИКА
А шта кад стану бити?
ЛИСИСТРАТА
Предај се ко џак,
јер није слатко кад се грли на силу.
На сваки начин мучите их! Брзо то
догрдиће им. Неће муж уживати,
и жена не буде ли осећала сласт.
КАЛОНИКА
(у име осталих које климањем главе показују да се слажу с Лисистратиним предлогом)
Кад ви сте вољне, и ми усвајамо то.
ЛАМПИТА
Са својим људ'ма правићемо договор
да свуда лијепо чине мир без подвале.
Ал' ко ће нагнат овај мутеж атински
да ремећења своја сасвим напусти.
ЛИСИСТРАТА
Па ми ћемо их, не брини се, нагнати.
ЛАМПИТА
Не, нећете, за лађе док се старају,
и сребро небројено чува богиња[9]!
ЛИСИСТРАТА
I за то смо се побринуле већ:
још данас ми заузећемо Акропољ[10].
Најстаријима тај је посао наређен.
Док ми ту претресамо, горе поћи ће
ко ради жртвовања и град узеће.
ЛАМПИТА
Све лијепо звучи, и све лијепо успјеће.
ЛИСИСТРАТА
Што брже сад хајдемо даље, Лампита,
наш закључак да потврдимо заклетвом!
ЛАМПИТА
Ти казуј заклетву! Закунимо се сад!
ЛИСИСТРАТА
Аферим. Где је Скиткиња[11]?
(Из куће излази Скиткиња, наоружана луком и штитом)
Куд зијаш ти?
На земљу овде метни штит потрбушке!
Донесите ми жртву сад!
КАЛОНИКА
Лисистрата, а каква заклетва то биће?
ЛИСИСТРАТА
Каква зар?
Над штитом, како Есхил каже,
клаћете у њега овцу.
КАЛОНИКА
Немој се, Лисистрата,
над штитом заклињат о миру кад је реч!
ЛИСИСТРАТА
Па каква треба клетва?
КАЛОНИКА (размишљајући)
Бела узмимо пастува па га кољимо рад заклетве!
ЛИСИСТРАТА
А зашто бео пастув?
КАЛОНИКА
Како иначе да кунемо се?
ЛИСИСТРАТА
Рећи ћу ти, желиш ли.
Да поставимо црну купу велику,
врч ташког вина[12], кољимо са заклетвом
да нећемо наливат воде у купу!
ЛАМПИТА
Еј, бога ти, та прелијепа је заклетва!
ЛИСИСТРАТА
Донесите ми купу из куће и врч! (Донесу)
КАЛОНИКА (посматрајући судове)
О драге жене, колика је купа то!
(узимајући купу)
Кад прихватиш је, већ ти срце ужива!
ЛИСИСТРАТА (Калоници)
На земљу метни ми је, зграби нераста[13]!
(Лисистрата и Калоника прихвата купу, а прва свечано продужујући)
О госпо Мамо и ти, купо љубавна,
од жена жртву милостиво прихвати!
(Вино из врча лију у купу)
КАЛОНИКА
Крв лепе боје, сипа сјајне бисере!
ЛАМПИТА
Еј, Кастора ми, како слатко мирише!
ЛИСИСТРАТА
О жене, дајте да се прва заклињем!
КАЛОНИКА
Не, Афродите ми, нек ждреб то одреди!
ЛИСИСТРАТА
Сви руке ставите на купу, Лампита;
што кажем ја, нек једна за све понавља,
а клетву ви у исти мах потврђујте!
(Поређају се око купе и рукама је додирују. Лисистрата стане испред њих и говори свечано)
Ни љубавник ни војно никад ни један, ‐
КАЛОНИКА (говорећи и за друге)
Ни љубавник ни војно никад ни један
ЛИСИСТРАТА (продужујући)
Успаљен не сме мени прићи!
(Калоница која оклева)
Понављај!
КАЛОНИКА
Успаљен не сме мени прићи, ‐ јао, јао!
Ах, колена ми клецају, Лисистрата!
ЛИСИСТРАТА
Ко девојка ћу век проводит у кући ‐
КАЛОНИКА
Ко девојка ћу век проводит у кући ‐
ЛИСИСТРАТА
У шафранасту руху, сва мирисава, ‐
КАЛОНИКА
У шафранасту руху, сва мирисава ‐
ЛИСИСТРАТА
Што јачу жудњу да у мужа распирим, ‐
КАЛОНИКА
Што јачу жудњу да у мужа распирим ‐
ЛИСИСТРАТА
I никад с вољом нећу му се предати, ‐
КАЛОНИКА
I никад с вољом нећу му се предати ‐
ЛИСИСТРАТА
А против воље примора л’ ме насилно ‐
КАЛОНИКА
А против воље примора л’ ме насилно ‐
ЛИСИСТРАТА
Ко пуна врећа лежаћу од невоље, ‐
КАЛОНИКА
Ко пуна врећа лежаћу од невоље ‐
ЛИСИСТРАТА
До стропа нећу персијанку дизати, ‐
КАЛОНИКА
До стропа нећу персијанку дизати ‐
ЛИСИСТРАТА
Ни стајати к'о лавица на треници, ‐
КАЛОНИКА
Ни стајати к'о лавица на треници ‐
ЛИСИСТРАТА
Док држим реч ту, вином тим се крепила, ‐
КАЛОНИКА
Док држим реч ту, вином тим се крепила ‐
ЛИСИСТРАТА
А слажем ли, нек вода купу испуни!
КАЛОНИКА
А слажем ли, риек вода купу испуни!
ЛИСИСТРАТА
Да л’ све се тиме кунете?
МИРИНА (за друге)
Да, Дива ми!
ЛИСИСТРАТА
Ја ову приносим! (Излива жртву и пије)
КАЛОНИКА (Кад види да Лисистрата и даље пије)
Стој! Немој, драга, све,
да од почетка добре друге будемо!
(Пауза, за које жене једна другој додају купу Наједаред се чује граја издалека)
ЛАМПИТА
А каква је граја ово?
ЛИСИСТРАТА
Шта ти рекох ја:
то женске руке богињину тврђаву
освојиле су. Ти сад, драга Лампита,
отиди и уреди ствари код куће,
а ове ту ко таоце нам остави!
А ми ћемо са женама у тврђави
удружити се, врата сва затворити.
КАЛОНИКА
Зар не верујеш да ће на нас одмах сви
мушкарци кренути?
ЛИСИСТРАТА
На њих ја и не мислим!
Нек дођу, нека прете, огањ са собом
донесу, никад врата не отворише,
не испуне ли услов што им рекосмо!
КАЛОНИКА
Не, Кипранке ми, никад, јер би узалуд
називали нас родом пустим, поганим.
(Све оду)
 

  1. Богова ми: тј. Кастора и Полидеука; они су синови близанци Дива и Леде, па зато Диоскури, или по свом смртном оцу Тиндареју, Тиндариди прозвани. сматрани за нераздружљ иву браћу. У Атини су се звали владаоци, а њихова светиња била је на северном подножју Акропоља.
  2. Испред и озад једра: Коринт има луку на две стране.
  3. Еукрат: поткупљив војвода. Надзиру га да не изда војске и Атине.
  4. Алкибијад наговори Милећане да се одметну, што они и учинише лети 412. год.
  5. Своја: риба која оба ока има на једној страни.
  6. Посидон и чун: алузија на Тиру, јунакињу двеју Софоклових драма, којима је градиво дао овај мит. Посидон једноро обљуби Тиру, ћерку Саимонејеву, у облику бога реке Енипеја, кога је Тира била заволела и често му долазила. Она потајно роди близанце и метне их у чун, и тај је чун вероватрио поверила таласима да га они однесу божанском оцу. Децу нађе неки коњар, нзме их. себи и једноме даде име Пелија, а другоме Нелеј.
    Кад је Салмонеј сазнао како га је ћерка осрамотила, баци је у тамницу, а маћеха Сидера стане је немилосрдно кињити. Тири је одрезана коса, била је
    бијена, носила је модрице и морала радити најгрубље послове све док јој сднови нису одрасли, и она се с њима састала и познала их по чуну који је један
    од њих носио. Тада они мајку ослободе и Сидеру казне за њен свиреп поступак према њиховој мајци. Мит о Тири, о којој се говори у Одисеји XI
    235259, обрадио је још Астидамант Млађи и Каркин.
  7. Аморго: острво у Егејском мору.
  8. Ферекрат: један од представника Старе атичке комедије, Кратеров млађи савременик. Најчувенија му комедија били Дивљаци, приказана 420. год. У њој су приказивани људи којима је омрзнуло људско друштво, па су пошли правим дивљацима, али им се њихов живот није свидео. Хелени су псом и
    кучком звали мушке и женске полне органе.
  9. Сребро чува богиња: ризница се налазила у епистодому старог Атенина храма на Акропољу. Тај новац држава је употребљавала по свом нахођењу, а управљали су њиме ризничари светог блага Атенини, који су коцкорн бирани између пентакосиомедимна, а службу су почињали о Панатенејаона.
  10. Акропољ: атински брежуљак у облику елипсе, готово свуда стрм; од њега је начињена тврђава тиме што су обронци брежуљка, нарочито и на југу и западу, спојени зидовима са седам врата, прозвани пелазгички по Пелазгима, старим слановницима Хеладе. Јужно од старе Ерехтејеве светиње,
    потоњег Ерехтејона, саграђен је Атени Фолијади храм дуг сто стопа, који су доцније Персијанои порушили. Поново стао је Акропољ уређивати Кимон. Дахи добио места за храмове, рашиирио је површину насипавањем, које су, нарочито на југу, подупирали големи, такозвани Кимонови зиидови. На ту површину, која је тада изгубила значај оитврђења, па служила само сакралним сврхама, водиле су, осим главног улаза на западу, само троје уске степенице: код Клепсидре, код Аглаурине пећине и источно од Ерехтејона. На југу од старог храма Атенина почео се још пре персијских ратова градити нов храм Атенин, Партенон (Девојачки стан), али су Персијанци оно што је већ било сазидано порушили, па је тек за Перикилта градња, којом ,је управљао Иктин, продужена и довршена. Десет година после Партенона почео је неимар Мнесикле градити Пропилеје и довршио их за пет година (год. 437‐432). Мало дооније саграђен је храм Атене Нике, а према улазу стајао је на Акропољу големи кил’ Атене Промахе од меди, који је Фидија нацинио од маратонског плена. Североисточно од старог храма Атенина стајао је стари Ерехтејон, којии је за време пелопонеског рата такође поново саграђен. »Тако те грађевине као да цветају младошћу која их од века до века штити од зуба времена. Човек би рекао да у тим уметничким делима веје мирис вечна овећа и да у њима живи душа која никад не стари« (Плутарх, Периклс 13; вид. и др Милош Н. Ђурић, Хеленска агонистика и ликовне уметности или одТенејскога Аполона до Партенона и Платона, прилог праучавању пластичности хеленске философске мисли, Београд, 1941. Прештампано из Уметничког прегледа, год. III, бр. 810, стр. 25. идд.).
  11. Скиткиња: Скити су били полиција.
  12. Ташко вино: с острва Таса вино било је на гласу.
  13. Зграби нераста: тј. врч, јер је нераст највишф жртвован при склапању уговора.