Краљ Вукашин/03
ПОЈАВА III
Вукашин и Угљеша.
ВУКАШИН:
Шта од тебе гњеван оде Гојко?
УГЉЕША:
Знаш га добро; гњев се њега хвата
К’о и пламен исушене сламе,
Но по срећи дуже и не траје.
ВУКАШИН:
О Угљеша, клоните се свађе,
Да је барем мећу нам’ не буде;
И онако зло нам иду ствари.
Не видиш ли тог бијесног кнеза?
Натурих му Угрина на леђа,
А он ипак неће да се мири!
Све савјете мудра Римљанина
Надјачала Јеленина хитрост.
Њу свакако треба да уклоним.
УГЉЕША:
Шта си опет, Вукша, намислио?
ВУКАШИН:
Не не, брате, не већ тако дјело
Какво сврших на њезином сину;
Доста ми је Урошеве крви,
Доста, доста, можда и премного.
Али са њим оно бјеше нужда,
Са Јеленом није више така.
Пут већ пробих уоченом’ циљу
А она се само женском злобом
На сред пута мени испр’јечила.
Испред себе морам да ј’ уклоним,
Ал’ не сабљом, не, велим ти, сабљом.
УГЉЕША:
Да како ћеш?
ВУКАШИН:
Умјешношћу... Али
Ево згодно долази Голубан;
Све ћеш чути из његових уста.
|