Крава јаловица и волови орачи

Извор: Викизворник
Крава јаловица и волови орачи
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Краву јаловицу хранио сељанин, кад одебља да је закоље. Ова гледајући два вочића свако вече кад утруђени с орања долазаху, ругаше им се, говоре|ћи да су се у зли час отелили. Дође време да закољу краву; вежу је за ноге и рогове, превале је на земљу, пак почну оштрити велики нож. Тада волови запитају је: „Сaд кажи ко се у бољи час отелио, ми или ти?”

Наравоученије

Нека се нико не поноси у благоденствију своме. Не знамо какова нас прикљученија јоште на свету чекају. Лепа је она Теренцијева реч: „Ноmо, sum, nihil humani а mе alienum puto: Човек сам, свашто ми се може догодити.” Кад што можемо добро учинити, гледајмо себе са стране бесмертија; а кад нас пак слабости и страсти наше на зло подстрекавају, сматрајмо се како маловремене и смертне на земљи. О несрећи и страдању других радовати се, какова слабост и неправда! Смрт људи себи држе за највеће зло што им се прикључити може, а томе смо сви подложни. О благополучију подобних себи веселити се, — достојно разумног створења весеље, чрез које он усугубљава своје благополучије, радујући се не само својему добру него и многих других.

Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.