Коран глава 14
| ← | КОРАН | → |
Дато у Меки. — 52 стиха.
У име Бога благога и милосрднога.
1. Елиф. Лам. Ра. Ово је Књига коју смо теби озго послали, да ти људе изведеш из тмина на свјетлост, и да их, са допуштењем њихова Господа, изведеш на стазу силнога, славнога.
2. На стазу Божју, којему припада све што је на небесима и на земљи; куку невјерницима, јер је страшна казна која их очекује.
3. Они који живот овога свијета више воле од будућега живота, који људе отклањају од Божјега пута и старају се да га искриве, залутали су врло далеко од истине.
4. Ми нијесмо послали ни једног апостола да није говорио језиком својега народа, како би му разговетно говорио. Бог након тога заводи кога он хоће, а руководи кога он хоће. Он је силан, мудар.
5. Ми посласмо Мојсија праћена нашим чудесима: Ми му рекосмо: Изведи свој народ из тмина на свјетлост. Подјести га на дневи Господа. Заиста, у овом има знакова опомене за свакога човјека који зна трпјети и захваљивати.
6. Мојсије рече својему народу: Сјетите се Божјих доброчинстава, кад вас оно избави испод јарма Фараонове породице, која вас дављаше љутијем мукама, кољаше вашу дјецу, а штедијаше само ваше кћери. То бијаше љуто искушење од стране вашега Господа.
7. Спомените се дана у који је ваш Господ објавио ове ријечи: Будите благодарни, и ја ћу увеличати своје милости; али ако будете невјерни... моје су казне страховите.
8. И кад бисте били невјерни, и кад би сва земља била таква, Бог је богат и пун славе.
9. Нијесте ли ви никад чули повјест о народима који бијаху прије вас, о народу Нојеву, Адову и Темудову?
10. Једини Бог познаје њихово потомство. Ти народи имадоше пророкâ који им меташе очевиднијех знакова својега посланства; али они своје руке метаху на уста и викаху: Ми не вјерујемо у предмет вашега посланства, и много сумњамо о вјери којој нас ви зовете.
11. Пророци им одговараху: Има ли какве сумње о Богу, творцу небеса и земље, који вас к себи позива да избрише ваше гријехе, и даје вам починка до часа напријед обиљеженога?
12. Они рекоше: Ви сте само људи као и ми; ви хоћете да нас одвратите од божанставâ којима су се клањали наши оцеви. Покажите нам очевидну моћ, моћ којом се чудеса чине, као доказ ваших казивања.
13. Пророци им говораху: Заиста, ми нијесмо друго до људи као и ви; али Бог своје милости излива на оне, између својих слуга, на које он Хоће, и ми вам не можемо показати никакве моћи,
14. Осим ако то Бог допусти. Вјерни своју наду полажу само на јединога Бога.
15. А зашто ми не бисмо полагали своју наду у Бога? Он нас води на нашем путу, и ми стрпјељиво подносимо зло које нам ви чините. Људи покорни полажу своје уздање само у Бога.
16. Ми ћемо вас прогнати из наше домовине, говораху идолопоклоници, или се вратите у нашу вјеру. И тада Бог пророцима даде ово откриће: Ја ћу уништити безбожнике.
17. Ви ћете становати на њиховој земљи послије њих. То је награда онијех који се не боје мене и мојих пријетња.
18. Тада пророци заискаше Божју помоћ, и сваки гордјељивац и бунтовник би уништен.
19. Пакао је иза њега, и он ће се појити смрдљивом водом.
20. Он ће је сркати у малијем гутљајима, и она ће с муком пролазити кроз грло. Смрт ће га напасти са свијех страна, а он неће умријети. Иза тога ће наступити страховито мучење.
21. Дјела невјернијех налик су на пепео којим вјетар облада на дан олује. Они ће бити немоћни због својих дјела, и заиста, тако залутати значи бити веома далеко од истинитог пута.
22. Не видите ли ви да је Бог створио, у цијелој истини, небеса и земљу? Ако он хоће, он може учинити да вас нестане, и опет све створити наново.
23. То је лако његовој сили.
24. Сви ће се људи појавити пред Богом; слаби на овој земљи рећи ће моћнијем: Ми смо ишли за вама; можете ли нам нешто мало олакшати казну Божју?
25. Они ће одговорити: Да нас је Бог руководио, ми бисмо вам били послужили за путевође. Жалити се на муке своје, или их трпјети ћутећи, то за нас значи једно исто. За нас нема уточишта.
26. А кад све буде свршено, ђаво ће им рећи: Бог вам бијаше дао истинито обећање. Ја вам бијах дао такође обећањâ, но ја сам вас преварио. Ја не имадијах никакве моћи над вама.
27. Ја сам вас само звао, а ви сте ми се одазвали. Немојте ми чинити пријекорȃ, чините их само себи самијема. Ја не могу ни вама помоћи нити од вас добити помоћи. Кад ви мене стављате поред Бога, ја себе не сматрах за њему равна. Неправедни не заслужују ништа друго до љуту казну.
28. Они који буду вјеровали и добро чинили биће уведени у баште орошене текућим водама; они ће тамо вјечно становати по вољи Божјој. Они ће бити поздрављени оваквом ријечју: Мир!
29. Зар ви не знате су чим Бог упоређује добру ријеч? Он је добро дрво, његове су жиле усађене чврсто у земљу, а његове гране дижу се до неба.
30. Оно даје рода у свако доба. Господ говори људима у причама како би они размишљали.
31. Рђава је ријеч као рђаво дрво; оно је на површини земље и нема постојаности.
32. Бог ће својом непромјенљивом ријечју укријепити вјерне на овом свијету и на другом. Он ће завести зликовце, јер он чини што хоће?
33. Зар ти не видиш оне људе који су, плаћајући неблагодарношћу доброчинства Божја, бацили своје народе у станиште погибије,
34. У пакао гдје ће бити спржени? Да гнусна станишта!
35. Они Богу додају равне, да људе одврате од пута Божјега. Реци им: Уживајте, Уживајте, ваш свршетак биће ватра.
36. Реци мојим слугама који вјерују, да су дужни вршити молитву, давати милостињу од добара која им ми дајемо, тајно или јавно, прије него дође дан у који неће више бити ни трговине ни пријатељства.
37. Бог је створио небеса и земљу, он воду спушта с неба; помоћу ње он чини да се зачињу плодови који вас хране; он је под вас подметнуо чамац да пара море по његовој наредби; он вам је подвластио ријеке; он вам је подвластио сунце и мјесец, који слиједе својему течају у својим колосјецима; он чини да дан и ноћ служе вашим потребама; он вам је дао сва добра која сте ви од њега искали. Побројите, ако можете, доброчинства Божја! Али човек је неправедан и неблагодаран.
38. Аврам Богу управи ову молитву: Господе, дај овој земљи потпуну безбједност, и сачувај мене, а тако и моју дјецу, од службовања идолима.
39. О Господе мој! они су већ завели велики број. Нека онај који пође за мном буде међу мојима; онај који ме не послуша... Господе, ти си благ и милосрдан!
40. Господе! ја сам један дио своје породице смјестио у неродну долину, близу светога дома. Учини да они свршавају молитву. Расположи срца људи у њихову корист; постарај се о њиховој храни; они ће ти хвалу одавати.
41. Ти знаш што ми кријемо и што на видик износимо. Пред Богом није скривено ништа што је на небесима и на земљи. Хвала Богу који ми је дао, и поред моје старости, Исмаила и Исака! Он слуша наше жеље.
42. Господе! учини да вршим молитву, учини да моје потомство буде вјерно њој. Прими моју молитву. Опрости мени, мојим оцевима и вјернијем на дан суђења.
43. Немојте мислити да је Бог непажљив на дјела злијех. Он њима даје рока до дана у који ће сви погледи бити упрти у небо.
44. И ако ће трчати са свијем хитно, дигнуте главе, њихови ће погледи бити непомични, а њихова срца празна. Опомени дакле људе на дан казне.
45. Господе! узвикнуће безбожници, удијели нам још починка до којег скорашњег рока.
46. Ми ћемо послушати твој позив к вјери, ми ћемо послушати твоје апостоле. Одговориће им се: Не кунијасте ли се ви, да се нећете никада промијенити?
47. Ви становасте шта више у мјестима у којим становаху људи неправични спрам себе самијех, и ви знадијасте како смо ми поступили с њима. Ми вам предлагасмо приче дубока смисла. Они употребише своја лукавства. Бог је био господар њиховијех лукавставâ, све да су били доста моћни да крену брда.
48. Немојте мислити да Бог пориче обећање дато својим апостолима. Он је моћан и осветљив.
49. Доћи ће дан у који ће земља и небеса бити промијењени, људи ће изићи пред Бога јединога, побједоноснога.
50. Тада ће те видјети кривце окованијех рукâ и ногâ.
51. Њихове доламе биће од смоле, ватра ће обавити њихова лица, како би Бог сваку душу наградио по њезинијем дјелима. Он је брз у својим рачунима.
52. Таква је објава управљена људима. Нека они у њој црпу себи поуку, и знају да је Бог један, и нека разумни људи о том размишљају.