Кобна тајна/14

Извор: Викизворник

◄   Шеста појава Прва појава Друга појава   ►

ЧИН III

ПРВА ПОЈАВА

(Башта) Леонора сама, па Јелица.

ЛЕОНОРА:
Он како се вратио из в’јећа
У своју се затворио собу,
Не примајућ нуђена му јела,
Никому се не одзивајући,
Па ни мени самој. Сад да видим
Да л’ Јелица срећнија ће бити.
Али није, ево се већ враћа
Погружена у највећој тузи.
Шта је?
ЈЕЛИЦА:
Авај! на врата му куцах,
Дозивљах га, понизно га мољах
Да м’ отвори, али све узалуд.
Ни његова одисаја не чух,
А камо ли гласа. Ох! заово,
Од састанка ти ме одвраћаше,
Предвиђела бјеше
Да би мого затећ нас у башти;
Али ја те сл’јепа не послушах.
Желећ твоју да ускорим срећу
Сама падох несрећи у крило.
Зла коб моја хотјела је тако.
ЛЕОНОРА:
Шта да духом клонеш? на твом мјесту
Ја свијесна невиности своје
Чекала бих мирно да с’ изјасни,
Па бих онда одговорила му
Ко што мора одговорит свака
Неправедно увр’јеђена жена.
ЈЕЛИЦА:
Вај! не могу; не могох ни онда
Кад га бјеху без повода сваког
Обузеле прве худе сумње;
А како бих сада
Кад повода има? О мој Боже!
Заводи га... Можда и то мисли
Да сам његов образ...
ЛЕОНОРА:
Окаљала?
ЈЕЛИЦА:
Шути, шути; држиш ли да може
То Муцијо помислит о мени?
ЛЕОНОРА:
Така сумња најлакше се буди
У човјека сваког.
ЈЕЛИЦА:
Није можно,
Није барем у Муција можно.
ЛЕОНОРА:
Па још, што је горе, сумња брзо
Постаје му тврдо увјерење.
ЈЕЛИЦА:
Ох! ако се о том освједочим
Молбом ћу се утицати Богу
Да ме брже уклони са св’јета.
Ја живљети не бих могла с мишљу
Да сам Муц’ју предмет презирања.
Ал видјећеш, преварила си се,
Друкчије ће то казати мени
Наш духовник. Прије нег се смркне,
Он ће доћи.
ЛЕОНОРА:
Или си по њега
Поручила? а шта ту он може?
ЈЕЛИЦА:
И утјехе и савјета требам,
А он ће ми обоје дон’јети.
Па ми и ти, Леоноро, мораш
Сад помоћи; ти Муцију одкриј
Прави узрок мог састанка с Динком.
ЛЕОНОРА:
То ни пошто; потражит нам треба
Други начин помоћи; још нећу
Да брат дозна...
ЈЕЛИЦА:
Он већ зна...
ЛЕОНОРА:
Шта велиш?
Зна за моју несмислену љубав?
ЈЕЛИЦА:
Ах! ево га. Сва сам уздрхтала.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.