Закон о систему јавних служби

Извор: Викизворник


ЗАКОН О СИСТЕМУ ЈАВНИХ СЛУЖБИ


Члан 1.

(1) Овим законом уређује се систем јавних служби, обављање дјелатности јавне службе, оснивање, организација и рад јавне службе и друга питања од значаја за организацију и рад јавне службе.

(2) Питања регулисана овим законом могу се законом којим се уређује обављање одређене дјелатности као јавне службе, уредити и на други начин.

Члан 2.

(1) Јавном службом, у смислу овог закона, сматрају се установе, предузећа и други облици организовања утврђени законом, који обављају дјелатности од општег интереса којим се обезбјеђује остваривање права и дужности физичких и правних лица, као и остваривање другог законом утврђеног интереса.

(2) Средства којима послују организације из става 1. овог члана могу бити у свим облицима својине.

Члан 3.

Ради остваривања општег интереса којим се обезбјеђује остваривање права и дужности правних и физичких лица и остваривање другог законом утврђеног интереса у области: образовања, науке, културе, спорта и физичке културе, ученичког и студентског стандарда, здравствене заштите, друштвене бриге о дјеци, социјалне заштите, социјалног осигурања, здравствене заштите животиња, здравствене заштите биљака и других друштвених дјелатности, оснивају се установе.

Члан 4.

Ради обављања дјелатности од општег интереса којим се обезбјеђује остваривање права и дужности правних и физичких лица и остваривање другог законом утврђеног интереса у области: јавног информисања, поштанског саобраћаја, енергетике, одржавања путева, комуналних услуга и у другим областима утврђеним законом, оснивају се јавна предузећа.

Члан 5.

Установе, предузећа или друге облике јавне службе, из чл. 3. и 4. овог закона могу основати Република Српска (у даљем тексту: Република), јединица локалне самоуправе или друга правна или физичка лица.

Члан 6.

(1) Установа или други облик јавне службе, обавља дјелатност из члана 3. овог закона под условима и на начин утврђен законом и актом оснивача, а у складу са циљевима ради којих се оснива.

(2) Организација и рад јавне службе мора бити заснован на начелима ефикасног и законитог остваривања јавног интереса и обезбјеђења остваривања права и дужности физичких и правних лица, стручног и рационалног обављања послова и остваривања одговорности запослених, ефикасног руковођења и сталног надзора над обављањем послова, ефикасне сарадње са оснивачем и органима који врше надзор над њеним радом, примјени савремених технологија у раду, јавности рада и економичности у раду.

Члан 7.

(1) Република или јединица локалне самоуправе могу обезбиједити обављање дјелатности, односно послова из члана 3. овог закона, у оквиру својих права и дужности, оснивањем установа или повјеравањем вршења наведених дјелатности другим правним или физичким лицима, у складу са законом.

(2) Када Република или јединица локалне самоуправе повјере вршење дјелатности, односно послова из става 1. овог члана другим правним или физичким лицима, њихова међусобна права и обавезе уређују се уговором.

Члан 8.

(1) Установе и други облици јавне службе обављају дјелатност из члана 3. овог закона на начин којим се обезбјеђује остваривање општег интереса и уредно и квалитетно, под једнаким условима, остваривање права и дужности физичких и правних лица.

(2) Установе или други облици јавне службе уређују остваривање општег интереса и начин пружања услуга и њихово кориштење, у складу са законом и актима оснивача.

Члан 9.

(1) Распоред, почетак и завршетак радног времена у установи или другом облику јавне службе, које обављају дјелатност из члана 3. овог закона, уређује се законом и актима оснивача.

(2) Надлежни орган оснивача може утврдити распоред, почетак и завршетак радног времена у установи или другом облику јавне службе.

Члан 10.

Средства за обављање дјелатности из члана 3. овог закона обезбјеђују се из: буџета, непосредно од корисника, продајом производа и услуга на тржишту, из средстава социјалног осигурања, посредством донатора и из других извора, у складу са законом.

Члан 11.

На оснивање, организацију и рад установа, примјењују се прописи који се односе на предузећа, ако законом није другачије одређено.

Члан 12.

(1) Акт о оснивању установе доноси оснивач.

(2) Акт из става 1. овог члана садржи нарочито:

а) назив оснивача,
б) назив и сједиште установе,
в) дјелатност установе,
г) износ средстава за оснивање и почетак рада установе и начин обезбјеђења средстава,
д) права и обавезе оснивача у погледу обављања дјелатности због које је установа основана,
ђ) међусобна права и обавезе установе и оснивача,
ж) одређивање органа управљања установе у оснивању и његова овлашћења,
з) лице које ће до именовања директора установе обављати послове и вршити његова овлаштења и
и) рок за доношење статута и именовање органа управљања и руковођења.

(3) Оснивач установе обезбјеђује средства потребна за њено оснивање и почетак рада.

Члан 13.

Установа коју оснива Република и/или јединица локалне самоуправе као једини оснивачи је јавна установа.

Члан 14.

(1) Установа има својство правног лица, које стиче уписом у регистар код надлежног суда.

(2) Установа се уписује у регистар код надлежног суда када надлежни орган управе рјешењем утврди да су испуњени прописани услови за почетак рада и обављање дјелатности ради којих се она оснива.

Члан 15.

Органи установе су управни одбор и директор, ако законом није другачије одређено.

Члан 16.

(1) Управни одбор установе именује и разрјешава оснивач.

(2) Управни одбор има најмање три члана.

(3) Број чланова управног одбора утврђује се актом о оснивању.

(4) Запослени у установи не могу бити чланови њеног управног одбора.

(5) Управни одбор установе чији је оснивач Република, именује и разрјешава Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада), на приједлог надлежног министарства и након спроведеног поступка јавне конкуренције.

Члан 17.

Управни одбор:

1) доноси статут установе,
2) одлучује о пословању установе,
3) разматра и усваја извјештај о пословању и годишњи обрачун,
4) доноси програм рада и финансијски план установе,
5) одлучује о коришћењу средстава, у складу са законом и статутом установе и
6) врши друге послове утврђене актом о оснивању и статутом установе.

Члан 18.

(1) Директор руководи установом, представља и заступа установу и одговоран је за законитост њеног рада.

(2) Директора установе именује и разрјешава оснивач, на период од четири године и уз претходно спроведен поступак јавне конкуренције.

(3) Директора установе чији је оснивач Република, именује Влада.

(4) Услови за директора установе утврђују се статутом.

Члан 19.

(1) Оснивач:

1) даје сагласност на годишњи програм рада и финансијски план установе,
2) даје сагласност на статут установе,
3) разматра и усваја годишњи извјештај о пословању и годишњи обрачун и
4) даје сагласност на акт о организацији и систематизацији радних мјеста.

(2) Ако је оснивач установе Република, сагласности из тач. 1. и 2. став 1. овог члана даје Влада, а из тач. 3. и 4 – надлежно министарство.

Члан 20.

(1) Управни надзор и надзор над законитошћу рада установе врши надлежни орган управе, у складу са законом и актима оснивача.

(2) Надзор над законитошћу рада установе чији је оснивач Република, врши надлежно министарство.

Члан 21.

(1) Кад орган надлежан за вршење надзора над законитошћу рада установе утврди да установа не испуњава прописане услове за рад или не остварује законом или актом о оснивању утврђене циљеве и задатке, рјешењем ће одредити рок за испуњење тих услова и о томе обавијестити оснивача.

(2) Ако установа не изврши рјешење из става 1. овог члана, надлежни орган ће о томе обавијестити оснивача.

Члан 22.

(1) Установа престаје да ради:

1) ако не испуњава прописане услове за обављање дјелатности,
2) ако не постоје услови за њено обављање дјелатности и
3) одлуком оснивача.

(2) Сматра се да не постоје услови за обављање дјелатности установе, ако:

1) не постоје потребе за њеном дјелатношћу,
2) потребе за њеном дјелатношћу могу да се задовоље на рационалнији и економичнији начин и
3) не остварује законом и актом о оснивању утврђене циљеве и задатке.

Члан 23.

(1) Поступак за престанак рада установе покреће оснивач или орган надлежан за вршење надзора над законитошћу рада установе.

(2) Акт о престанку рада установе доноси оснивач.

(3) На основу акта о престанку рада установе, спроводи се поступак редовне ликвидације, у складу са законом.

Члан 24.

Постојеће установе ће ускладити своју организацију и пословање са одредбама овог закона у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 25.

Ступањем на снагу овог закона, престаје да важи Закон о јавним службама („Службени гласник Републике Српске“, бр. 17/92, 11/93 и 21/96.).

Члан 26.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.


Број: 01-1275/07
Датум: 17. јул 2007. године


Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 68/07