Бродар (Јован Илић)

Јован Илић

Бродар Писац: Јован Илић

Бродар

Љуто бродар у невољи цвили,

На пучини мора валовита:

Авај мени, до Бога милога!

Гдје погибох без земана свога,

У вихора страхотноме б'јесу,

Ни за славу, нити за јунаштво.

Већ за вјеру, а невјером црном!

Сјаји морски очи моје бјеху,

Бистри вали, што зјенице саме,

За њих вазда марио сам тужан,

Кано братац за сестрицом милом.

Ма је срце у невјере црно!

Сјајно небо на јад ми помркну,

Таласима ускипље се море,

А милине...? сад су пакла знаци!

Ах, вихоре, гром те замукнуо!

Сиње море, црн ти образ био!

Што се дижеш, што грдилом претиш?

Мало л' ти је — за мало ти било! —

Твог бјеснила и помама грозна,

Већ још хучеш хуком страховитом,

И последњу утрнут свијећу,

Сјем свијета, те ништ' другог нема?

Удри, бјесни, букти, пламти, с'јевај,

Ја се тебе већ страшити нећу,

Тресни жвалом о мраморне ст'јене,

Кап ће твоја прије промрзнути

Но Божија усахнути рука.

Напомене

• Ова песма је објављена у Подунавка 1847, бр. 42; Пјесме 1854, II рукопис.

Извори

• Јован Илић: Целокупна дела, страна 39-40, Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.