Бено Поплесија (Робиња)2/18

Бено Поплесија (Робиња)
Писац: Непознати аутор
Шена осамнаеста

Шена осамнаеста

МАРГАРИТА раскомурана, МИХОЧ у женскијем хаљинам излазе, дриећи се, из куће и остављају врата отворена, и ПЕРАШТАНИН из страља

МАРГАРИТА: Пушти ме, издајниче! овако ли си несрећну дјевојчицу хтио силом придобит?!
МИХОЧ: Не бјежи, мој животу!
МАРГАРИТА: Пуштај ме, говорим ти, непоштени младићу! ти си цијенио с приваром и с менацам мене придобит.
МИХОЧ: Не придобит с јакостим, ма с молбам умолит.
МАРГАРИТА: Пуштај ме, говорим ти, ер ћу сад почет викат! — Једа кога за бога? помози једну жалосну и невољну дјевојчицу!
ПЕРАШТАНИН: Olà, olà! ја ти вељу, пуштај ту робињу! теке, по светога Трипуна, да си у Перасту, досле би те било вичинато [сусјество] на кусе исјекло; праљу ти, lassa andar [остави]!
МИХОЧ: Ајмех, ево чељади!
МАРГАРИТА: Пушта’ ме, пушта’ ме!
ПЕРАШТАНИН: Ја ти вељу, пушта’ ’е, ере, per santo che canto [тако ми свеца кога пјевам], ако изидем ванка, имам тн поцапат ногами по трбуху и тресну[т] те манавјелом по врату.
МИХОЧ: Ево те пуштавам, немила жено.
МАРГАРИТА: Ах, инфами [срамотни] и непоштени издајниче! (Овди бјежи.)
МИХОЧ: Бјежи куда хоћеш — имам те стигнути. (Трчи за њоме.)

Референце