Бено Поплесија (Робиња)2/17
| ←Шена шеснеста | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена седамнаеста |
Шена осамнеста→ |
ПИЈЕРО: Ну, који је то прстен?
ЗИЈЕХАЛО: Ови је прстен лијеп; погледај га, како се зелени и из њега њеке искрице скачу.
ПИЈЕРО {сам: Ајмех, ово је прстен моје приљубљене Маргарите!) —- Молим те, реци ми, одкуда ти ови прстен?
ЗИЈЕХАЛО: До ми га је њеки фрустијер, да му га продам; зато, ако ћеш га купит, нећу с тобом гледат.
ПИЈЕРО: Да знаш ли, ко га је тему фрустијеру до?
ЗИЈЕХАЛО: Једна му га је дјевојчица даровала која је у његовој кући за њеколико дана стала.
ПИЈЕРО: Дјевојчица му га је даровала?! да како је тој дјевојчици име било?
ЗИЈЕХАЛО: Име јој не знам, ер ти се она чинила зват робиња.
ПИЈЕРО: Да гдје се сад находи та робнњаР (Сам: Ово је al sicuro [спгурно] моја драга Маргарита!) ну, реци ми.
ЗИЈЕХАЛО: Ја ти не знам, зашто јесу три четир уре да је отишла искат њекога ње брата. Orsu, госпару, ако ћеш купит прстен, — ако ли не ја ћу отић.
ПИЈЕРО: Почека’; реци ми? како ти је име?
ЗИЈЕХАЛО: Con riverenza parlando [без замјере] Зијехало, на Вашу заповијед.
ПИЈЕРО: А мени је име Пијеро; ну ми реци, познаш ли ме?
ЗИЈЕХАЛО: Ја те не познам, ер те нијесам прије видио.
ПИЈЕРО: Ја сам Дубровчанин и син сам богата трговца; с бременом ћеш знат ко сам ја — вјеруј ми да се нећеш покајат да ме си послужио. Узми ова два цекина за прстен, а ови рео теби даривам.
ЗИЈЕХАЛО: Gramarze [велика хвала] a Vostra Signoria! у чему те имам служит?
ПИЈЕРО: Меии веома импорта [стало ми је] знат гдје се находи ова робиња; то би хотио да ти отидеш скорџат [видјети]. И ја бих с тобом дошо, ма праведни узроци бране ми да се за сад не одкривам да ме познаду; поћеш се ти дакле инФормат гдје је? и дођи ме авизат — бићу међу - цревљарима.
ЗИЈЕХАЛО: Госпару, не брини се, lassa far a mi [остави то мени]. Ма ну ми реци, ако је нађем, хоћу ли јој што ријети?
ПИЈЕРО: Реци јој само да „њеки Пијеро жуди с тобом говорити“. Ја ћу поћи и немој ти кому ово приповиђет.
ЗИЈЕХАЛО: Госпару, не бих ни на конопцу приновидио! поћу је ја сад проискат, и ако је не нађем, поћу се информат од мога госпара Пераштанина: он ће знат гдје се находи.
Референце[уреди]
