ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО
КРАЉИЦА КАСИОПЕ И СКУП ДВОРКИЊИЦА
КРАЉИЦА
.......................................................................
Нека вишњи силни Јове
шље расрдан с неба згара 170
плахе дажде и громове
и државе наше хара!
Нека вале све надима
врло море, нами пака
веселији синут има 175
иза црнијех дан облака.
Свјетлос мога од позора
и у години мутној сива,
моја љепос придобива
Нерејиде виле од мора. 180
СКУП ДВОРКИЊИЦА
О краљице лијепа и славна,
гласовита по свем свиту,
свака је од нас хвалит справна
твоју липос причеститу,
али немој морскијех вила 185
не цијенити дику драгу:
толико је липос мила,
колико је уз ћуд благу.
Кћери су оне Нереове,
ки с Нептуном море влада, 190
зло говорит на богове
добро умрлијем не запада.
КРАЉИЦА
Хвалити се њим залуду
да су од крви божанствене,
тријеби је да се поднижене 195
мом уресу клањат буду.
Ако су оне вјечне и праве
по племену и животу,
ја достојим вјечне славе
кроз неумрлу мû липоту, 200
ер засве су мê дни зреле
мога образа дика обична,
мјесецу је јасном слична,
ки је старији љепши веле.
СКУП ДВОРКИЊИЦА
Колико је од прољетја 205
од јесени бријеме драже,
колико се дробна од цвијетја
изврснија воћка каже,
толико је, о краљице,
тве сунчано и весело 210
с узоренијем зраком лице
изврсније бивши зрело.
Ну с неумрлијем боговима
да се липос тва не хита,
ах, како би нада свима 215
била срећна и честита!
КРАЉИЦА
Срећнија ћу од свакога
у битју се ја зват мому
кад му кћерцу дам липому
сину краља еџипскога. 220
Благе ћуди, липе слике
и од краљевске он је крви,
Андромеду жуди први
над све ине љубовнике.
Пригиздава кћерца моја 225
онда њему срце страви
кад ухићен посред боја
би у нашој роб држави,
да и сада у слободи
пун горуште љуби и вире 230
њу је дошô просит оди
и млађахан за њу умире.
И за љубав за велику
ње липоте ка га рани
краљевску ће, знам, шибику 235
ње у родној држат страни.
Ка ће бити наша слава,
ке могућство по свем свиту,
етиопска кад држава
узгосподи плодну Еџипту. 240
Лијепа кћерца, лијепа мати,
за узвишење моје среће
друго ми се ништа неће
него лијепа зета имати.
Краљ се заман мучи и мори 245
дати је Финеу, брату свому,
ја ћу чинит да се о тому
веће данас не говори.
Вољела бих да се утопи
расрченијех сред валова 250
него вјера Финеова
да се данас ш њоме склопи.
СКУП ДВОРКИЊИЦА
Праведне су твоје одлуке,
о краљице племенита,
чим нећ да се тва честита 255
кћерца Финеу да у руке.
Он како је грда чина
и обличја над све ине,
ћуд његова и врлина
тач надходи све врлине. 260
Боље да је морска срда
али морска звир прождер
него да ју младу вјере
за човјека прика и грда.
КРАЉИЦА
Не, никако ово стâти 265
вик не може: није слика
груба и худа вјереника
дјевојчици липој дати,
тим липоту ње једину
нећу дати ја никому 270
изван младом и лијепому
еџипскога краља сину.
СКУП ДВОРКИЊИЦА
За љепахне твоје кћере,
која у свому лицу носи
рајску липос свê матере, 275
љепахан се младац проси.
Али ȍво краљ Чефео
свијем дворани амо греде,
велике је ш њим бесједе
зачелио и зачео. 280
КРАЉИЦА
Нека они говоре што хоће, хо’те ви
краљевске у дворе да се урес мој слави!
