Једна ноћ II (Јаков Шантић)

Једна ноћ Писац: Јаков Шантић

* * *

        Једна ноћ

Ћутим бол у души! Јеси л' ти то драга,
Што плачеш у мени и јецаш за мноме?
Ил' је то бурна, угашена младост,
Што рида и плаче ту на гробу своме?
– Ил' је то море преливене среће,
Досада пуста раскошности њене?
Те туга нијемо, кô молитва креће,
С животом бурним да помири мене!
Ил' су то можда из тавница тајних
Најдубљег краја срца ми и душе
Гријехови давни ускрснули опет,
Кајање тражећ него икад дуже?
Не!... Или – не знам... Можда све у трену;
У истом трену, све што душа знаде:
Смијех и сузе – сав живот без ријечи
Сву прошлост му – тај бол имаде!
 – И, једна свирка боног неког шума,
Кô позна јесен, чујем како јеца –
Кроз цијелу душу! – док ми крај обала
Уморна нога још полако клеца.
 
Corfou

---

Извор

• Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 200.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.