Жање Мара шеницу белицу

[Жање Мара шеницу белицу]

Жање Мара шеницу белицу,
куда Мара српом зажењала,
онуд је ресла дителина трава.
По њој Иве из војнице шеће:
»Си ли моја ужинала, Маре?« 5
»Нисам, Иве, љухо ни ручала!«
Нато Иве ниш не проговори,
него греде старој мајки својој:
»А проклета, стара мајко моја,
други косци по пољу ужинају, 10
моја Маре, да ни ни ручала,
ако лажен ја и моја Маре,
ма не лажу лица од моје Маре.
Док је моја Мара дома била,
ми је била била и црлена, 15
а сад ми је црна и увењена.«

Запис: Крница, свибањ 1952., L. Таш,
ркп. ИНУ 94, бр. 16. Казивала Луца Лаковић,
рођ. 1883. у Ракљу.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг

Напомена[уреди]

Веома хуман мотив. Боље дан у неким. другим варијантама. Не тако чест, барем не у овако заснованој изради. Понеки стих у овој варијанти храмље (види 3. стих, који је једанаестерац, уколико му прва ријеч није, гласила ’нуд мјесто онуд. Стихови: 10., 13. и 16. десетерци су с елизијама).

Варијанте из разних публикација[уреди]

1. Фр. Курелац »Јачке или нарцxине песме простога и непростога пука хрватскога по жупах шопрунској, мошонској и железној на Угрих«. Загреб, 1871., XV. Песни Храстјанске (код Карловца), бр. пјесме: 11. Почетни стих: »Дуга њива вуз луге зелене«..

2. Стј. Мажуранић, »Хрватске народне пјесме (чакавске)«, Цриквеница, 1907., 3. попуњено издање, стр. 121—122 (»Маре жетелица«). Почетни стих: »Жела ј’ Маре шеницу билицу«.

3. О. Делорко, »Хрватске народне баладе и романце«. »Зора«, Загреб, 1951., бр. пјесме: 28 (»Глад се не може затајити«). Почетни стих: »Липа Маре дугу њиву жање«. Пјесма је из Хрватског приморја.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 75-76.