Шћери моја, гди си синоћ била
|
Напомена[уреди]
Једна од занимљивијих варијаната веома раширеног мотива. Често почетним стиховима ове пјесме запоцињу и пјесме друкчијег садржаја.
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка[уреди]
1. Вук Стеф. Караџић, »Српске народне пјесме«. I., Беч, 1841., бр. пјесме: 531 (»Марина клетва«). Почетни стих: »Мајка Мару кроз три горе звала«. Није означено откуда је пјесма.
2. Ибид., бр. пјесме: 533 (»Зејнина клетва«). Почетни стих: »Везир Зејна по бостану везла«. Није означено откуда је пјесма.
3. Фр. Ш. Кухач, »Јужно-словјенске народне попиевке«. II., Загреб, 1879., број пјесме: 652 (»Мајка и кћи«), Почетни стих: »Мила моја, гди си синоћ била?«. Пјесма је из Славоније.
4. Ибид., бр. пјесме: 653 (»Мила моја, гдје си синоћ била?«). Почетни стих исти као и наслов.
5. Ибид., III. бр. пјесме: 830 (»Марина клетва«)- Почетни стих: »Мајка Мару преко горе звала«. Пјесма је из Крешева у Босни.
6. »Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена«. Југ. Академија, За-греб, 1918., XXIII, стр. 242, бр. пјесме: 31 (Стојан Рубић, »Народне пјесме: Дувно у Босни«). Почетни стих: »Маруша је црне очи клела«.
7. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. VII., Матица Хрватска, Загреб, 1929., бр. пјесме: 71 (»Марина клетва«), Почетни стих: »Мајка Мару кроз три горе звала«. Пјесма је из Босне.
8. Ибид., бр. пјесме: 253 (»Клетва услишана«). Почетни стих: »Мајка Миху рано дозивала«. Пјесма је из Дрвеника у Далмацији. Ова се варијанта доста разликује од примјера у нашем избору. Налик су им само ови стихови: »Бижи, синко, вода је однила!« // »Мајко моја, на ме је нанила«. I није у овој варијанти, као у нашем примјеру, а и у осталим варијантама, главно лице Мара, него Михо.
9. Ибид., бр. пјесме: 285 (»Правдање матере и кћери«). Почетни стих: »Моја мила ди си синоћ била?« Пјесма је из Статива крај Карловца.
10. Вј. Стефанић, »Народне пјесме отока Крка«. Загреб, 1944., I. Петрисова збирка, бр. пјесме: XXXII. Почетни стих: »Мајка ј’ Мару прико мора звала«. Из пјесме, која је очито фрагмент, али цјеловит и успио, не зна се којим би путем кренуо њен садржај,_ да ли путем, примјера у, нашем избору, или к оним другим садржајима за које смо већ казали да су другачији.
11. Бонифачић Рожин, ркп. ИНУ 89, бр. 25. Почетни стих: »Мајка Мару с прико мора звала«. У овој је пјесми свршетак друкчији него у нашем примјеру.
12. Ибид., ркп. ИНУ 91. бр. 1. Почетни стих: »Ој шћерко моја«. У овој варијанти не куне мајка драгога нити кћер њене клетве претвара у благослове. Кћер само каже на крају пјесме, да је »сноћа« брала руже, које је поклонила »млађему«.
13. Ибид., ркп. ИНУ 140, бр. 56. Почетни стих: »Милко моја, гдје си синоћ била?« Нешто необичнији свршетак.
14. Делорко, ркп. ИНУ 85, бр. 33. Почетни стих: »Мајка Мару преко мора звала«. Ни у овој варијанти не долази до тога да мајка куне драгога, а кћи да га благослива.
15. Ибид., бр. 70. Почетни стих: »Мила моја, гди си синоћ била?« I ова варијанта завршава тиме, да кћерка каже мајци, да је била у башчи, да је тамо ружице брала и да их је дала драгоме. Ни у овој пјесми нема ни мајчиних клетава ни кћеркинил благослова.
16. Францетић, ркп. ИНУ 239, бр. 77 Почетни стих: »Мајка Мару прико мора звала«. I ова је варијанта у сличном односу с нашим примјером као и претходна.
17. Јардас, ркп. ИНУ 170, бр. 22. Почетни стих: »Мајка Мару преко мора звала«. Други дио пјесме припада мотиву под бр. 51 овог дијела нашег избора.
18. Матетић-Роњгов, нот. ркп. ИНУ 148, бр. 24. Почетни стих: »Ој, шћерко моја, ма ди си сноћас ма била?« Пјесма свршава с тим да кћерка каже мајци, да јој је »млади« дао »веру« (прстен).
19. Ибид., нот. ркп. ИНУ 165, бр. 31. Почетни стих: »Мајка је Мару прико мора звала«. Фрагмент, који се успјело осамосталио.
Референце[уреди]
Извор[уреди]
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 108-110.