Мајка Мару кроз три горе звала,
Кроз три звала, кроз четири дала;
Мара јој се кроз девет одзива.
— "Јеси л', Маро, уб’јелила платно?"
— ""Нисам, мајко, ни до воде дошла, 5
А камо ли уб’јелила платно;
Јово ми је воду замутио.
Кун’ га, мајко, и ја ћу га клети:
Еда Бог да, те се објесио,
О злу дрву, о мом б’јелу грлу! 10
Еда Бог да тавнице допао,
Тавница му моја њедра била!
Еда Бог да, синџира допао,
Синџир биле моје бјеле руке!
Еда Бог да, вода га одн’јела, 15
Моја мајко, на ме га нањела!""
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.5
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 398.
