Закон о измјенама и допунама Изборног закона Републике Српске

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА

ИЗБОРНОГ ЗАКОНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ


Члан 1.

У Изборном закону Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 34/02, 35/03, 24/04 и 19/05) у члану 4. став 2. мијења се и гласи:

„Да би остварио своје бирачко право, држављанин мора бити уписан у Централни бирачки списак.“

Члан 2.

У члану 6. став 1. мијења се и гласи:

„Изабраном органу, односно члану органа на свим нивоима власти у Републици Српској мандат престаје прије истека времена на који је изабран:

1. даном подношења оставке,
2. ако је опозван у складу са законом,
3. даном смрти,
4. даном правоснажности судске пресуде којом је осуђен на казну затвора у трајању од шест мјесеци или дуже,
5. даном правоснажности судске одлуке којом је лишен пословне способности,
6. даном када је изабран или именован на функцију чије је вршење неспојиво са функцијом изабраног члана одређеног органа, у складу са законом,
7. ако одјави пребивалиште с подручја изборне јединице у којој је уписан у Централни бирачки списак да гласа и у којој је изабран, истеком рока од шест мјесеци од дана одјаве пребивалишта и
8. ако из разлога утврђених законом изгуби право да буде биран.“

У ставу 3. ријечи: „Изборна комисија Босне и Херцеговине“ замјењују се ријечима: „Централна изборна комисија Босне и Херцеговине“, као и у цијелом тексту закона у одговарајућем падежу.

Члан 3.

Члан 12. мијења се и гласи:

„Републичка изборна комисија је независан орган који има предсједника и шест чланова.

Предсједника и чланове Републичке изборне комисије именује Народна скупштина Републике Српске, на приједлог Комисије за избор и именовање у складу са Изборним законом Босне и Херцеговине, након спроведеног поступка јавне конкуренције, из реда правних стручњака са искуством у спровођењу избора.

За члана Републичке изборне комисије не може бити изабрано лице које обавља дужност у органима политичке странке, удружењу грађана или фондацији који су организационо или финансијски повезани са политичком странком.

У састав Републичке изборне комисије именују се лица из сва три конститутивна народа и групе Остали, уз услов да се обезбиједи да је заступљен најмање по један представник конститутивних народа и групе Остали.

Чланови Републичке избoрне комисије именују се на период од седам година.

Републичка изборна комисија подноси једном годишње извјештај о свом раду Народној скупштини Републике Српске.“

Члан 4.

Члан 13. мијења се и гласи:

„Републичка изборна комисија:

1. надзире рад градске, односно општинске изборне комисије и бирачког одбора и указује тим органима на кршење изборних прописа, даје одговарајућа упутства и тражи предузимање мјера у складу са законом у сарадњи и по овлашћењу Централне изборне комисије Босне и Херцеговине,
2. доноси општа акта за опозив градоначелника града и начелника општине, спроводи поступак за опозив градоначелника града и начелника општине прије истека мандата, надзире поступак опозива и одговара за законито спровођење тог поступка,
3. пружа стручну помоћ скупштини општине, односно града и органима за спровођење поступка за опозив,
4. доноси акте којима се утврђују критеријуми за расподјелу средстава за финансирање изборне кампање,
5. доноси опште акте и упутства за избор савјета мјесне заједнице (у даљем тексту: Савјет),
6. врши надзор над спровођењем избора Савјета,
7. доноси акте којима уређује унутрашњу организацију и начин свог рада, на које сагласност даје Народна скупштина Републике Српске,
8. предлаже буџет за Републичку изборну комисију и подноси извјештај о извршењу буџета у оквиру годишњег извјештаја Народној скупштини Републике Српске и
9. врши послове који су јој пренесени од Централне изборне комисије Босне и Херцеговине и друге послове утврђене актима Републичке изборне комисије, овим законом и Изборним законом Босне и Херцеговине.“

Члан 5.

Члан 17. мијења се и гласи:

„Општинска изборна комисија има три, пет или седам чланова, зависно од броја бирача уписаних у Централни бирачки списак и величине општине.

Члан општинске изборне комисије може бити предсједник или судија редовног суда, секретар скупштине општине, лице професионално запослено у општинском органу управе и друга лица која испуњавају услове одређене Изборним законом Босне и Херцеговине.

Чланове општинске изборне комисије и њеног предсједника именује скупштина општине, уз сагласност Централне изборне комисије Босне и Херцеговине.

Општинска изборна комисија која има седам чланова може имати секретара за обављање административно-техничких послова.“

Члан 6.

У члану 18. у ставу 1. тачка 2. мијења се и гласи:

„надгледа и контролише рад Центра за бирачки списак;“.

Тачка 3. мијења се и гласи:

„спроводи и надгледа изборе за чланове Савјета и сазива конститутивну сједницу Савјета;“.

Тачка 10. мијења се и гласи:

„обједињује резултате избора са свих бирачких мјеста у општини, посебно за сваки орган за који је вршен избор, и доставља их Републичкој изборној комисији и Централној изборној комисији Босне и Херцеговине и“.

Члан 7.

У члану 19. у ставу 1. ријеч: „именују“ замјењује се ријечју: „имају“.

У ставу 2. ријечи: „петнаест (15)“ замјењују се ријечима: „тридесет (30)“.

Послије става 2. додају се нови ст. 3. и 4. који гласе:

„Политичка странка, независни кандидат, коалиција или листа независних кандидата чије је учешће овјерено у тој изборној јединици има право у складу са законом да учествује у поступку жријебања за додјелу мјеста у бирачком одбору, који спроводи општинска изборна комисија.

Након извршеног жријебања, а најкасније у року од седам дана, политичка странка, независни кандидат, коалиција или листа независних кандидата који су учествовали у поступку жријебања доставиће општинској изборној комисији имена кандидата за чланове бирачког одбора у којем су освојили мјесто жријебањем.“

Досадашњи став 3. брише се, а став 4. постаје став 5.

Члан 8.

У члану 26. у ставу 1. тачка 1. мијења се и гласи:

„кандидат мора бити уписан у Централни бирачки списак у општини у којој се кандидује за функцију или у општини унутар граница изборне јединице ако се кандидује за виши ниво власти и“.

Члан 9.

У члану 28. у ставу 5. у т. 1. и 2. ријечи: „регистрованих бирача“ замјењују се ријечима: „бирача уписаних у Централни бирачки списак“.

У тачки 3. послије ријечи: „потписа“ додају се ријечи: „бирача уписаних у Централни бирачки списак“, а послије ријечи: „Републике Српске“ додају се ријечи: „или за избор предсједника и потпредсједника Републике Српске“.

Члан 10.

У члану 38. став 3. мијења се и гласи:

„Посланички мандати у вишечланим изборним јединицама и компензациони мандати додјељују се у складу са одредбама Изборног закона Босне и Херцеговине.“

Члан 11.

Члан 39. мијења се и гласи:

„За избор 63 посланичка мандата у вишечланим изборним јединицама утврђује се девет (9) вишечланих изборних јединица:

1. Изборна јединица 1 састоји се од општина: Крупа на Уни, Нови Град, Козарска Дубица, Приједор, Оштра Лука и Костајница.
Ова изборна јединица бира седам (7) посланика.
2. Изборна јединица 2 састоји се од општина: Градишка, Лакташи, Србац и Прњавор.
Ова изборна јединица бира седам (7) посланика.
3. Изборна јединица 3 састоји се од града Бања Лука и општина: Петровац, Челинац, Источни Дрвар, Рибник, Мркоњић Град, Језеро, Кнежево, Котор Варош, Шипово и Купрес.
Ова изборна јединица бира дванаест (12) посланика.
4. Изборна јединица 4 састоји се од општина: Дервента, Брод, Вукосавље и Модрича.
Ова изборна јединица бира четири (4) посланика.
5. Изборна јединица 5 састоји се од општина: Добој, Петрово и Теслић.
Ова изборна јединица бира шест (6) посланика.
6. Изборна једница 6 састоји се од општина: Шамац, Доњи Жабар, Пелагићево, Бијељина, Лопаре, Угљевик, те бирача из Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине који су регистровани за гласање у Републици Српској.
Ова изборна јединица бира девет (9) посланика.
7. Изборна јединица 7 састоји се од општина: Осмаци, Зворник, Шековићи, Власеница, Братунац, Сребреница и Милићи.
Ова изборна јединица бира седам (7) посланика.
8. Изборна јединица 8 састоји се од општина: Соколац, Хан Пијесак, Источна Илиџа, Источни Стари Град, Источно Ново Сарајево, Трново, Пале и Рогатица.
Ова изборна јединица бира четири (4) посланика.
9. Изборна јединица 9 састоји се од општина: Вишеград, Источни Мостар, Невесиње, Калиновик, Гацко, Фоча, Ново Горажде, Чајниче, Рудо, Берковићи, Љубиње, Билећа и Требиње.
Ова изборна јединица бира седам (7) посланика.

Преосталих 20 посланичких мандата су компензациони мандати који се додјељују у складу с овим законом и Изборним законом Босне и Херцеговине.“

Члан 12.

Послије члана 39. додаје се нови члан 39а. који гласи:

„Члан 39а.

Народна скупштина Републике Српске на приједлог надлежног скупштинског радног тијела сваке четири године преиспитује изборне јединице и број мандата додијељених свакој изборној јединици утврђених изборним законима, да би се обезбиједио принцип географског ограничења, заснован на демократским принципима, а нарочито на принципу пропорционалности између броја мандата и броја регистрованих бирача.“

Члан 13.

Члан 40. мијења се и гласи:

„Састав Вијећа народа Републике Српске заснива се на паритету тако да сваки конститутивни народ има исти број представника.

Вијеће народа Републике Српске састоји се од 28 делегата, по осам из сваког конститутивног народа и четири из реда Осталих.

Чланове Вијећа народа Републике Српске бира одговарајући клуб посланика у Народној скупштини Републике Српске, који се формира само у ту сврху по националној припадности посланика.

У случају да је број чланова који се бирају у један клуб делегата Вијећа народа Републике Српске већи од броја представника у одговарајућем клубу посланика Народне скупштине Републике Српске, бира се додатни број посланика од стране ад хок клуба, који се у ту сврху успоставља из реда свих одборника припадника одговарајућег конститутивног народа или из реда Осталих у скупштинама општина, односно града у Републици Српској.

Свака политичка странка заступљена у клубовима посланика одговарајућих конститутивних народа и Осталих, или сваки члан једног од ових клубова посланика, укључујући и ад хок чланове, има право да предложи једног или више кандидата на листи за избор делегата тог релевантног клуба делегата.

Свака листа може садржавати више кандидата од броја делегата који се бира.

Кандидати не могу бити посланици у Народној скупштини Републике Српске или одборници у скупштини општине.

Сваки посланик у Народној скупштини Републике Српске једном гласа за листу унутар свог клуба.

Гласање се спроводи тајним гласањем. Резултати гласања саопштавају се Централној изборној комисији Босне и Херцеговине у сврху коначне додјеле мандата.

Мандати се један по један расподјељују на листе или кандидатима са највећим количницима који произлазе из формуле пропорционалне расподјеле прописане одредбама Изборног закона Босне и Херцеговине. Када једна листа освоји мандат, тај мандат се додјељује кандидату с врха листе.

Уколико постоји упражњено мјесто делегата у Вијећу народа Републике Српске, то упражњено мјесто попуњава се сљедећим квалификованим кандидатом са исте листе са које је биран делегат коме је престао мандат.

Уколико нема преосталих кандидата на тој листи, мандат се додјељује неизабраном кандидату са највећим количником са друге листе који се кандидује за одговарајући конститутивни народ или за Остале.

Уколико више кандидата има исти количник, врши се жријебање за избор кандидата које спроводи Централна изборна комисија Босне и Херцеговине.

Уколико нема таквог кандидата, организују се нови избори за одговарајући конститутивни народ, у складу са Изборним законом Босне и Херцеговине и Законом.

Избор делегата у Вијеће народа Републике Српске покреће се приликом конституисања Народне скупштине Републике Српске, а одржава се најкасније мјесец дана након потврде изборних резултата од Централне изборне комисије Босне и Херцеговине.

Мандат делегата у Вијећу народа Републике Српске траје четири године, под условом да тај мандат не истиче раније. У случају скраћивања мандата Народне скупштине Републике Српске и распуштања Народне скупштине Републике Српске, престаје и мандат Вијећа народа Републике Српске.“

Члан 14.

Члан 41. мијења се и гласи:

„Предсједника и два потпредсједника Републике Српске, који се непосредно бирају са територије Републике Српске, бирају бирачи уписани у Централни бирачки списак да гласају у Републици Српској.

Бирач уписан у Централни бирачки списак може гласати само за једног кандидата за предсједника Републике Српске.

Предсједник и потпредсједници Републике Српске директно се бирају са листе кандидата за предсједника Републике Српске, тако што је за предсједника Републике Српске изабран кандидат који освоји највећи број гласова, а за потпредсједнике Републике Српске су изабрани кандидати из реда друга два конститутивна народа који имају највећи број гласова послије изабраног предсједника Републике Српске.

Мандат предсједника и потпредсједника Републике Српске траје четири године.“

Члан 15.

Послије члана 42. додају се нови чл. 42а, 42б. и 42в. који гласе:

„Члан 42а.

Мандати за скупштине општина, односно скупштину града додјељују се по систему пропорционалне заступљености, у складу са одредбама Изборног закона Босне и Херцеговине.

Мандат скупштине општине, односно града траје четири године.

Мандат скупштине општине, односно града може престати и прије истека времена на које је изабрана, у складу са законом.

Члан 42б.

Број одборника скупштине општина, односно града је сљедећи:

1. 11 одборника за општине које имају до 1.000 бирача уписаних у Централни бирачки списак,
2. 13 одборника за општине које имају од 1.000 до 3.000 бирача уписаних у Централни бирачки списак,
3. 15 одброника за општине које имају од 3.001 до 5.000 бирача уписаних у Централни бирачки списак,
4. 17 одборника за општине које имају од 5.001 до 8.000 бирача уписаних у Централни бирачки списак,
5. 19 одборника за општине које имају од 8.001 до 11.000 бирача уписаних у Централни бирачки списак,
6. 21 одборника за општине које имају од 11.001 до 13.000 бирача уписаних у Централни бирачки списак,
7. 23 одборника за општине које имају од 13.001 до 15.000 бирача уписаних у Централни бирачки списак,
8. 25 одборника за општине које имају од 15.001 до 20.000 бирача уписаних у Централни бирачки списак,
9. 27 одборника за општине које имају од 20.001 до 30.000 бирача уписаних у Централни бирачки списак,
10. 29 одборника за општине које имају од 30.001 до 50.000 бирача уписаних у Централни бирачки списак и
11. 31 одборника за град, односно општину које имају више од 50.000 бирача уписаних у Централни бирачки списак.

Сходно ставу 1. овог члана број одборника скупштине општине, односно града утврђује се статутом општине, односно града.

Скупштина општине, односно града у посљедњој години текућег мандата, преиспитује и утврђује број одборничких мандата за наредни изборни циклус, у складу са Законом.

Члан 42в.

Учешће припадника националних мањина у изборима за скупштину општине, односно града врши се према одредбама Изборног закона Босне и Херцеговине.

Број припадника националних мањина који се непосредно бирају у скупштину општине, односно града утврђује се статутом општине, односно града у складу са Изборним законом Босне и Херцеговине. “

Члан 16.

Члан 45. мијења се и гласи:

„Мандат начелнику општине може престати опозивом.

Поступак опозива начелника може се покренути из једног од сљедећих разлога:

1. ако не обезбиједи извршавање закона, других прописа и општих аката,
2. ако не обезбиједи спровођење стратешких докумената од републичког значаја,
3. ако не спроводи одлуке скупштине општине и стратешка развојна документа општине,
4. ако за општину наступи материјална штета усљед доношења или пропуштања доношења аката из надлежности начелника,
5. ако не поднесе скупштини извјештај о раду и
6. ако не предложи буџет општине у року предвиђеним законом.

Иницијативу за опозив начелника могу покренути једна трећина одборника или 10% бирача уписаних у бирачки списак општине.

Иницијатива за опозив начелника мора бити образложена.

Скупштина општине дужна је да све иницијативе за опозив начелника стави на дневни ред.

Одлуку о покретању опозива начелника скупштина општине доноси већином гласова укупног броја одборника.

Средства за спровођење поступка опозива начелника обезбјеђују се у буџету општине.“

Члан 17.

Послије члана 45. додају се нови чл. 45а, 45б, 45в. и 45г. који гласе:

„Члан 45а.

Поступак опозива спроводи се у року од 30 дана од дана ступања на снагу одлуке о покретању поступка за опозив начелника.

Грађани одлучују у поступку опозива непосредним тајним гласањем.

Начелнику општине мандат престаје ако се за његов опозив изјасни натполовична већина од броја бирача који су изашли на гласање за опозив.

Ако начелник општине не буде опозван, поступак поновног опозива не може се покренути прије истека рока од годину дана од дана изјашњавања бирача о његовом опозиву.

Члан 45б.

Одлуком о покретању поступка за опозив начелника општине утврђује се:

1. питање о којем ће се грађани изјашњавати у поступку за спровођење опозива,
2. датум изјашњавања грађана и
3. финансијска средства потребна за спровођење поступка опозива начелника.

Истовремено са доношењем одлуке о покретању поступка за опозив начелника, скупштина општине именује комисију за спровођење поступка опозива начелника општине (у даљем тексту: Комисија).

Комисија има три, пет или седам чланова, од којих је један члан предсједник.

Предсједник и чланови Комисије имају замјенике.

Број чланова Комисије једнак је броју чланова општинске изборне комисије, и у њен састав могу бити именовани чланови општинске изборне комисије.

За предсједника и чланове Комисије именују се лица која испуњавају услове за именовање чланова општинске изборне комисије.

Члан 45в.

Комисија обавља сљедеће послове:

1. брине се о законитом спровођењу поступка за опозив начелника,
2. одређује гласачка мјеста за изјашњавање грађана о опозиву начелника,
3. брине се о обезбјеђивању материјала за гласање и доставља их бирачким одборима,
4. одређује бирачка мјеста,
5. именује и обучава чланове бирачких одбора и брине се о правилности њиховог рада,
6. информише бираче о свим питањима у вези са поступком спровођења опозива,
7. одговорна је за уређење бирачког мјеста и за друге техничке припреме које се тичу поступка опозива,
8. одговорна је за правилно бројање гласачких листића,
9. обједињује резултате гласања са свих бирачких мјеста,
10. сачињава и подноси извјештај скупштини општине о резултатима изјашњавања грађана о опозиву начелника општине,
11. доставља скупштини општине гласачки материјал: гласачке листиће (важеће, неважеће и неупотријебљене), плакате, тонске и видео записе који се односе на обавјештавање бирача о опозиву, преглед бирачких мјеста, доставнице или друге одговарајуће доказе о упућеним препорученим пошиљкама гласачима који гласају посредством поште и изводе из коначног бирачког списка и
12. врши и друге послове утврђене изборним прописима и актима Републичке изборне комисије.

Члан 45г.

Скупштина општине усваја извјештај Комисије о спроведеном поступку за опозив и доставља Републичкој изборној комисији одлуку о усвајању извјештаја Комисије и гласачки материјал из члана 45в. тачка 11. овог закона.

Републичка изборна комисија провјерава законитост одлуке скупштине општине о усвајању извјештаја Комисије о спроведеном поступку за опозив начелника, као и цјелокупног спроведеног поступка за опозив.

Уколико је донесена одлука о опозиву начелника, Републичка изборна комисија доставља извјештај о спроведеном поступку за опозив начелника са одговарајућим подацима Централној изборној комисији Босне и Херцеговине, ради провјере законитости престанка мандата у складу са Изборним законом Босне и Херцеговине.“

Члан 18.

Члан 46. мијења се и гласи:

„У случају престанка мандата начелника општине опозивом, Централна изборна комисија Босне и Херцеговине доноси одлуку о расписивању пријевремених избора, у складу са законом.

Одлуком о расписивању пријевремених избора утврђује се тачан датум одржавања избора.

Пријевремени избори одржаће се у року од 90 дана од дана престанка мандата начелника, у складу са законом.

Мандат начелника изабраног на пријевременим изборима траје до истека текућег мандата органа изабраних на редовним изборима.“

Члан 19.

У члану 49. ријечи: „ставом 2. члана 12.10*“ замјењују се ријечју: „одредбама“.

Послије става 1. додаје се нови став 2. који гласи:

„У року од 15 дана од дана конституисања скупштине општине врши се избор одборника у скупштину града.“

Члан 20.

Послије члана 53. додаје се нова Глава VII „ИЗБОР САВЈЕТА МЈЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ“ и нови чл. 53а, 53б, 53в. и 53г. који гласе:

„Члан 53а.

Мјесна заједница има Савјет.

Мандат Савјета траје четири године.

Број чланова Савјета је сљедећи:

1. за мјесне заједнице до 1.000 регистрованих бирача – пет чланова,
2. за мјесне заједнице од 1.000 до 5.000 регистрованих бирача – седам чланова,
3. за мјесне заједнице од 5.000 до 10.000 регистрованих бирача – девет чланова и
4. за мјесне заједнице преко 10.000 регистрованих бирача – једанаест чланова.

Члан 53б.

Скупштина општине расписује изборе за избор чланова Савјета.

Орган за спровођење избора Савјета је општинска, односно градска изборна комисија и бирачки одбори.

Избори за Савјет одржавају се најкасније 90 дана од конституисања локалних органa власти. Под конституисањем се подразумијева избор предсједника скупштине општине, односно града.

Чланови Савјета бирају се на зборовима грађана тајним гласањем.

Савјет бирају бирачи уписани у Централни бирачки списак који имају пребивалиште на подручју мјесне заједнице.

Члан 53в.

Статутом општине утврђује се потребан број присутних грађана на збору грађана за избор Савјета.

За чланове Савјета изабрани су кандидати који су добили највећи број гласова бирача који су гласали на збору грађана за избор чланова Савјета.

Члан 53г.

Избори за Савјет спроводе се у складу са одредбама овог закона и упутства које доноси Републичка изборна комисија.

Упутством из става 1. овог члана прописује се поступак кандидовања и именовања чланова бирачких одбора, начин рада бирачких одбора, право и начин предлагања кандидата за чланове Савјета, садржај гласачког листића за спровођење избора чланова Савјета и поступак сазивања конститутивне сједнице Савјета.“

Члан 21.

У члану 67. ријеч: „конституисања“ замјењује се ријечима: „ступања на снагу овог закона“.

Члан 22.

Послије члана 67. додаје се нови члан 67а. који гласи:

„Члан 67а.

Скупштине општина, односно града дужне су да ускладе опште акте са одредбама овог закона у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.“

Члан 23.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.


Број: 01-1893/11
Датум: 29. новембар 2011. године


Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 24/12