Зец тјеран од хрта по пољу јур бјеже,
често се обрта, једа га хрт стиже:
ја се тач озирем, прид вилом кад буду,
а жељом умирем, ну сасма залуду.
За што ме ње лице љувено уцвили,5
јакино грлице кад сокол раздили.
Младо се јур вриеме у жељах изтраја,
слиедећи ње име, и лиепос од раја.
У дворбу много лит тој вили јер стоју,
тер хотје одолит', да ништа достоју.10
Ни драго у мени жел'јење ниесам рад,
нер да би љувени на свиету судац сад,
да прида њ за мал час жељно се потужу
јер свиетал ње образ, замани све служу.
Ово се л'је тужу, слиши ме окол вас,15
сгуби ми јур душу, а себи славан глас.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Михо Бунић Бабулинов, умро 1590, пре 434 године.
