„Jelenina Majko!
Kadi ti je Jele?“
„„Moja je Jelena
Na mutnom Dunaju,
Belo ruho pere, 5
Svoj zlat prsten dere,
Sve bele tumbane
I šare marame;
Bele te tumbane
Za mlade divojke, 10
A šare marame
Za mlade junake.
Mikula, ljubić nje,
’Ko ti se ne grusti,
Hodi ti k Dunaju.““ 15
„Na Dunaju sam bil,
Jelene nis vidil;
Neg Jelino ruho
Na Dunaju plove,
Sve ča dalje plove, 20
Lepše ga je videt.“
„„Mikula, ljubić nje,
’Ko ti se ne grusti,
Hodi do Turčije.““
Mikula se šeće 25
Po turačkoj placi,
Zapazi ga Jele
S visoka penžera.
„Mikula, ljubić moj,
Zaman puti tvoji, 30
Ča jih je bez broja,
Zač su sinoć za me
Turci balotali,
Ter sam ja dopala
Turskomu vojvodi 35
Petru Petraninu,
Petošestopercu,
Napol kršćaninu.
Da bih ja neboga
Dovica ostala, 40
Da bih ja mlađahna
Mikuii dopala!"
