„Јеленина Мајко!
Кади ти је Јеле?“
„„Моја је Јелена
На мутном Дунају,
Бело рухо пере, 5
Свој злат прстен дере,
Све беле тумбане
I шаре мараме;
Беле те тумбане
За младе дивојке, 10
А шаре мараме
За младе јунаке.
Микула, љубић ње,
’Ко ти се не грусти,
Ходи ти к Дунају.““ 15
„На Дунају сам бил,
Јелене нис видил;
Нег Јелино рухо
На Дунају плове,
Све ча даље плове, 20
Лепше га је видет.“
„„Микула, љубић ње,
’Ко ти се не грусти,
Ходи до Турчије.““
Микула се шеће 25
По турачкој плаци,
Запази га Јеле
С висока пенжера.
„Микула, љубић мој,
Заман пути твоји, 30
Ча јих је без броја,
Зач су синоћ за ме
Турци балотали,
Тер сам ја допала
Турскому војводи 35
Петру Петранину,
Петошестоперцу,
Напол кршћанину.
Да бих ја небога
Довица остала, 40
Да бих ја млађахна
Микуии допала!"
