Vukašin aliti Ljubav pitur — Le Sicilien ou L'Amour peintre/8
| ←Šena sedma | Vukašin aliti Ljubav pitur Писац: Молијер Šena osma |
šena deveta→ |
Koštica (kanta): Gdi god vidi svoju gospoju
jedan stravljen vene i blijedi,
i ljubavnik lijepu svoju
svako u mjesto vjerno slijedi.
Nu nju dragi viku samu
ne ostavlja; straža kleta
protivi se svomu plamu
i svud njegov stupaj sreta.
I načinu po nijednomu
razumjet se ne da njima,
neg što ćute srcu u svomu
izgovarat samo očima.
Ah, vidje li nebo ikada
po udesu silnu komu
sličnu muku ovoj sada
jednom srcu ljuvenomu?
*
Skjave: Chiribirida, uhala!11
star bona turca,
non aver danara.
Ti voler comprara?
mi servir a ti,
se pagar per mi:
far bona cucina,
mi levar mattina,
far bollir caldara.
Parlara, parlara:
ti voler comprara?
*
Koštica: Ovo je boles vaj prihuda
koja srce muči odviše
ljubavniku svoga od truda
pod kom svakčas duša izdiše.
Nu prilijepa kâ ga travi
luda od straha vil ne preda,
zamjenitom neg ljubavi
s dobrijem okom ljubav gleda.
I sve nje su čestitosti
da ne uzmnaža plam ljuveni,
i da svudjer nje l'jeposti
ti su uzdasi posvetjeni.
Zgodit će se brzo dake
da će uživat svoju razbludu
i pak činit ruge svake
za rečenu čuvnju ludu.
Skjave: Chiribirida, uhala!
Star bona turca,
non aver danara.
Ti voler comprara!
Mi servir a ti,
se pagar per mi:
far bona cucina,
mi levar mattina,
far bollir caldara.
Parlara, parlara:
ti voler comprara?
Vukašin: Muzuvijeri draži, znajte,
dobavit će lasno vami
ta začinka kû pjevate
sto pritoka po leđami.
Chiribirida, uhala!
Mi ti non comprara,
ma ti bastonara,
se ti non andara.
Andara, andara,
o ti bastonara.
Pazi, koji su ovo muzuvijeri! Uljez'mo u našu kuću; nješto se razmislih ter već ne iđem na poso, a nješto se stiskiva i po nebu, strah me od godine. (Koštici) Još si tu, haranzado! nek te najdem drugi put ovdje!
Koštica: Da dobro; kad je tako, znaj da moj gospar mahnita za njom i ne ima veće požude neg joj ukazat ljubav koju joj nosi; i samo da ona ustjebude, on će je uzet za svoju ženu.
Vukašin: De dobro, kaži mu da mu je baš žirim i ranim za njega.
Koštica: Imat ćemo je, oli hoć' oli neć.'
Vukašin: Kako? šta? telbizu ...
Koštica: Govorim ti, imat ćemo ti je u bradu.
Vukašin: Ako ufatim ...
Koštica: Možeš joj činit stražu koliko hoćeš: zakleo sam se da ima bit naša.
Vukašin: E, pušti mene, imam te dofatit, i dopašćeš mi do šaka bez da se ja i trudim trčat za tobom. Ulovih te, ne staraj mi se.
Koštica: Ulovit ćemo mi tebe; ona će bit naša žena; to je veće stvar, može se rijet, učinjena. Oli imam poginut kô nijedan čovjek, oli ti je imam doklat.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|