Vozila se šajka mala barka,
puna barka mladih divojaka,
sve do podne lipo vrime bilo,
a popodne vitar i fortuna;
privrne se šajka mala barka, 5
sve divojke na kraj isplivale,
sve što nije Anica divojka.
Ona viče iz dubine mora:
„Ko bi mene na kraj izvadio,
dala bi mu lice obljubiti!" 10
Kad to čuje iz gore čobane,
on sabira svoje bilo blago,
pak se skače u dunbinu mora.
Kad Anicu na kraj izvadio:
„Daj, Anice, ča si obećala!?" 15
„„Koga san ti jada obećala?""
„Nisi jada nego bilo lice!"
„„Ne budali, iz gore čobane,
vidit će nas s obale mornari,
kad dojdemo u ’no polje ravno, 20
tamo ćeš mi obljubiti lice!""
Kad su došli u ’no polje ravno:
„Daj, Anice, ča si obećala!"
„„Ne budali, iz gore čobane,
vidit će nas sa polja pastiri!"" 25
Olinko Delorko, O nekolikim inačicama poznate hrvatske romance "Vozila se šajka mala barka", Zbornik za narodni život i običaje, Knj. 42. (1964), str. 85.
Delorko O. „Narodne pjesme s nekih zadarskih otoka". 1953. Rukopisna zbirka Instituta za narodnu umjetnost u Zagrebu. Broj zbirke; 133, br. pjesme: 124.
