Возила се шајка мала барка,
пуна барка младих дивојака,
све до подне липо вриме било,
а поподне витар и фортуна;
приврне се шајка мала барка, 5
све дивојке на крај испливале,
све што није Аница дивојка.
Она виче из дубине мора:
„Ко би мене на крај извадио,
дала би му лице обљубити!" 10
Кад то чује из горе чобане,
он сабира своје било благо,
пак се скаче у дунбину мора.
Кад Аницу на крај извадио:
„Дај, Анице, ча си обећала!?" 15
„„Кога сан ти јада обећала?""
„Ниси јада него било лице!"
„„Не будали, из горе чобане,
видит ће нас с обале морнари,
кад дојдемо у ’но поље равно, 20
тамо ћеш ми обљубити лице!""
Кад су дошли у ’но поље равно:
„Дај, Анице, ча си обећала!"
„„Не будали, из горе чобане,
видит ће нас са поља пастири!"" 25
Олинко Делорко, О неколиким иначицама познате хрватске романце "Возила се шајка мала барка", Зборник за народни живот и обичаје, Књ. 42. (1964), стр. 85.
Делорко О. „Народне пјесме с неких задарских отока". 1953. Рукописна збирка Института за народну умјетност у Загребу. Број збирке; 133, бр. пјесме: 124.
