Vojvoda Janko i mlada Anđelija
(Iz otoka Cresa.)
Ženio se vojevoda Janko,
Ženio se kruto na daleko
Za jedinu Anđelu divojku.
Majka hćerci lepo besedila:
„Kako ćeš me, hćerko, ostaviti?“ 5
„„Teško,mučno, mila majko moja!
Vi ćete mu lepo besediti,
Da sam sinoć bilo platno tkala,
Zorom me je glava zabolila,
A do jutra dušicu spustila.““ — 10
Kad je prišal na pol ravna polja:
„Pomoz Bože i diva Marija,
Da ja pridem v Anđeline dvore!““
Kad je prišal v Anđeline dvore,
Na dvore je Anđelina majka, 15
Jednom rukom dvori pometaše,
Drugom rukom suze otiraše.
(Govori joj vojevoda Janko:)
„Dobar dan ti, Anđelina majko!“
„„Bog te sprimi, vojevoda Janko!““ 20
„Kadi ti je Anđela, divojka?“
„„Gori ti je va tretoj kamari,
Na škrinje (je) sprijeta[1] rukama,
Sinoć (ti) je bilo platno tkala,
Na zoru ju glava zabolila, 25
A do jutra dušicu spustila!““
(Govori joj vojevoda Janko:)
„Ja ti toga ne verujem, majko!“
„„’Ko ti meni ne veruješ, Janko,
Pošeći se do trete kamare.““ 30
(Kad on pride do trete kamare,)
Va kamari Anđela divojka.
(Sprogovori vojevoda Janko:)
„Bora vami, verni sluge moje,
Spodajte mi maio hiadne vode, 35
Da je lijem miadoj na srdašce,
Da bi mi se sprobudila mlada.“
Nit mu diše, nit mu s’ okom miče.—
„Bora vami, verni sluge moje,
Spodajte mi ognja žeravice, 40
Da ga metnem mladoj na srdašce,
’Ko bi mi se sprobudila mlada.“
Nit mu diše, nit mu s’ okom miče,
Nit mu se je probudila mlada.—
I on metne bilu ruku svoju, 45
I metne ju mladoj na srdašce,
’Ko bi mu se probudila mlada.
Nit mu diše, nit mu s’ okom miče,
Nit mu se je probudila mlada.—
(Sprogovara vojevoda Janko:) 50
„Homo s’ Bogom, verne sluge moje,
Homo s’ Bogom, otkuda smo došli:
Umrla je Anđela divojka!“ —
Nisu prišli vanka na pol dvora,
K’ njoj se šeće stara mila majka: 55
„Si mi živa, draga hćerko moja,
Kako si mi oto ti podnesla?
„„Sve sam lahko, mila majko moja,
Al najteže Jankovu sam ruku,
Da bi ju bil još malo potišćal, 60
Ja bih mu se nasmijala bila.““
Začul je to vojevoda Janko,
Tvrdo joj se virom zavirio,
Da joj ne će junak oprostiti.
On se šeće staroj majki doma, 65
On se šeće tri leta va gori,
Zgoji kose, kako i divojka,
Zgoji dojki kako i divojka,
Obuče se kako i sirota,
A na ruke bilu koneštricu. 70
V koneštrici dvi bile kanice,
Da će jednu za dukat prodati,
Drugu da će za dar darovati
Ki će njega šivat naučiti,
S kim će se on sirota hraniti. 75
Kad je prišal na pol ravna polja,
(Sprogovara vojevoda Janko:)
„Pomoz Bože i diva Marija,
Da ja pridem v Anđeline dvore!"
Kad je prišal v Anđeline dvore, 80
Na dvore je Anđelina majka:
„Dobar dan ti, Anđelina majko!"
„„Bog te sprimi, uboga siroto !""
„Ćeš me zeti noćas noćevati?“
„„S dobre volje, uboga siroto, 85
Što to imaš v bile koneštrice?““
„Ovo imam dvi svilne kanice,
Jednu da ću za dukat prodati,
Drugu da ću za dar darovati,
Ki će mene šivat naučiti, 90
S kim ću se ja sirota hraniti."
Kad je bilo škura doba noći,
Al zavapi sirota neboga,
Da s kim oće večer večerati,
„S kogu ću ja noćcu noćevati?" 95
„„S manom oćeš večer večerati,
S Anđelinu noćcu noćevati.““
Kad je bilo neko doba noći,
Al zavapi Anđela divojka,
„Aj prokljeta, mila majko moja, 100
I još ote bile dvore tvoje,
Kada si je nigdar zagradila
I sirote va nje prijemala!
Nije ovo sirota neboga,
Ner je ovo vojevoda Janko!“ — 105
On se metne prek balkuna vanka
I šeće se staroj majki doma:
„Veseli se, mila majko moja,
Prevaril sam Anđelu divojku!“
Isti.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
