Vlajnuca OYCS pase,[1]
Ovce pase pokraj puta.
Snig vije, kiša ide,
Kiša ide, vitar duva.
K njoj dohodu uprosnici, 5
Uprosnici devet brata,
Još ko tomu brata čeda,
Među njima mlad Jovanu,
Mlad Jovanu Krstitelju.
Zaprosiše Vlajnucu, 10
Zaprosiše, isprosiše,
Pa pođoše svetoj crkvi,
Svetoj crkvi na vinčanje.
Kad su bili bliže k crkvi,
Vrata s' crkve zatvoriše, 15
I knjige se zatvoriše,
I popovi zanimiše,
A đakovi oglunuše.
Tad potrza mlad Jovanu,
Mlad Jovanu Krstitelju, 20
Tad potrza handžarima,
Handžarima od pojasa,
Pa povika mlad Jovanu,
Mlad Jovanu Krstitelju:
»Kaž' se, kurvo, kurvo vlaška, 25
Kakvog s' roda i plemena!«
Uzgovori Vlajnuca:
»Malena sam zarobljena
U svilenoj pelinčici,
U srebrenoj kolivčici. 30
Ja sam čula od gospoda,
Da sam roda plemenskoga;
Imala sam devet brata,
Još ko tomu brata čeda,
Među njima mlad Jovanu, 35
Mlad Jovanu Krstitelju.«
Kad se nađe te se nađe,
Kad se nađe brat si sestra,
Vrata s' crkve otvoriše,
I sviće se popališe, 40
I knjige se otvoriše,
I popovi odnimiše,
A đakovi odglunuše.
↑ Iza četvrtoga i osmog sloga u svakom stihu dodaje se: »Tedeno«, a iza svakoga stiha još: »Tedenovski zelen bor, hervanovski na javor, na javoru
miler moj.«
„Zbomik za narodni život i običaje Južnih Slavena". Jug. Akademija. Zagreb, 1933., XIX/1, str. 181-196, Joca Ćosić, »Narodne pjesme (Rekaš u Rumunjskoj)-Prvo kolo., pesma br. 6. str.184-185.
