Влајнуца ОYЦС пасе,[1]
Овце пасе покрај пута.
Сниг вије, киша иде,
Киша иде, витар дува.
К њој доходу упросници, 5
Упросници девет брата,
Још ко тому брата чеда,
Међу њима млад Јовану,
Млад Јовану Крститељу.
Запросише Влајнуцу, 10
Запросише, испросише,
Па пођоше светој цркви,
Светој цркви на винчање.
Кад су били ближе к цркви,
Врата с' цркве затворише, 15
I књиге се затворише,
I попови занимише,
А ђакови оглунуше.
Тад потрза млад Јовану,
Млад Јовану Крститељу, 20
Тад потрза ханџарима,
Ханџарима од појаса,
Па повика млад Јовану,
Млад Јовану Крститељу:
»Каж' се, курво, курво влашка, 25
Каквог с' рода и племена!«
Узговори Влајнуца:
»Малена сам заробљена
У свиленој пелинчици,
У сребреној коливчици. 30
Ја сам чула од господа,
Да сам рода племенскога;
Имала сам девет брата,
Још ко тому брата чеда,
Међу њима млад Јовану, 35
Млад Јовану Крститељу.«
Кад се нађе те се нађе,
Кад се нађе брат си сестра,
Врата с' цркве отворише,
I свиће се попалише, 40
I књиге се отворише,
I попови однимише,
А ђакови одглунуше.
↑ Иза четвртога и осмог слога у сваком стиху додаје се: »Тедено«, а иза свакога стиха још: »Теденовски зелен бор, хервановски на јавор, на јавору
милер мој.«
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1933., XIX/1, стр. 181-196, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Прво коло., песма бр. 6. стр.184-185.
