Grgo mi se na vojnicu spravja,
Nikogare gradu ne ostavja.
Nego svoju prevernu jupčicu,
I poli nje Žumbra, vernoga služicu.
Još ni Grgo gradi odjahajo, 5
Da govori Žumber, veran sluga:
„Jubi mene, Grgurova juba,
Jubi mene, kada ni Grgura.“
„„Ne bim toga učinila mlada,
Za obadva černa oka moja, 10
Ni za grade moji, ni za Grgurovi.““
Žumbre ferma konja vivericu,
Pak pošeće Grgu na vojnicu.
Grgo ga je z delja zagledajo
I još mu je bliže pošetajo. 15
„Zdravo prišel, Žumbro, veren sluga!
Jeli zdrava moja vema juba?“
„„Zdrava ti je, boje ti nezdrava,
Ona ti je svih dvoran jubila,
Jošće ti je i mene otila.““ 20
Grgo ferma svoga vrana konja,
Pak pošeće do domi svojega.
Juba ga je z delga zagjedala,
I još mu je bliže pošetala.
„Odstup’ deje, neverniče moja! 25
Zač da si ti sih dvoran jubila,
I jošće si i Žumbra otila.“
„„Pusti me reć, Grgure junače,
Pusti me reć jednu do dvi riče.““
„Reci, Kate, ak’ ćeš i četire.“ 30
„„Sadih lozu posred dvora moga,
Na lozi je urodilo grozdje;
Otil ga je trgat Žumbre, veren sluga,
Počne trgat, ni mu ga baštalo.““
Grgo ferma konja vivericu, 35
Pak pošeće Žumbru na vojnicu.
Žumbre ga je z delga zagledajo,
I još mu je bliže pošetajo.
Grgo stegne spod bedri sabjicu,
Pak odsiče Žumbrovu glavicu. 40
