Грго ми се на војницу справја,
Никогаре граду не оставја.
Него своју преверну јупчицу,
I поли ње Жумбра, вернога служицу.
Још ни Грго гради одјахајо, 5
Да говори Жумбер, веран слуга:
„Јуби мене, Гргурова јуба,
Јуби мене, када ни Гргура.“
„„Не бим тога учинила млада,
За обадва черна ока моја, 10
Ни за граде моји, ни за Гргурови.““
Жумбре ферма коња виверицу,
Пак пошеће Гргу на војницу.
Грго га је з деља загледајо
I још му је ближе пошетајо. 15
„Здраво пришел, Жумбро, верен слуга!
Јели здрава моја вема јуба?“
„„Здрава ти је, боје ти нездрава,
Она ти је свих дворан јубила,
Јошће ти је и мене отила.““ 20
Грго ферма свога врана коња,
Пак пошеће до доми својега.
Јуба га је з делга загједала,
I још му је ближе пошетала.
„Одступ’ деје, неверниче моја! 25
Зач да си ти сих дворан јубила,
I јошће си и Жумбра отила.“
„„Пусти ме рећ, Гргуре јуначе,
Пусти ме рећ једну до дви риче.““
„Реци, Кате, ак’ ћеш и четире.“ 30
„„Садих лозу посред двора мога,
На лози је уродило гроздје;
Отил га је тргат Жумбре, верен слуга,
Почне тргат, ни му га баштало.““
Грго ферма коња виверицу, 35
Пак пошеће Жумбру на војницу.
Жумбре га је з делга загледајо,
I још му је ближе пошетајо.
Грго стегне спод бедри сабјицу,
Пак одсиче Жумброву главицу. 40
