Zahvali se Vidoviću starče,
Pul mladoga cara na večeri:
Da on ima do devet sinova,
A on nima sina ni sinovca,
Neg do devet polepih devojak, 5
Svih devet do mlade Margarite.
Da ni toga do nedilja dana,
Od cara mu drobna knjiga dosla:
Da on ima na vojnicu pojti,
Ali pojti al šiljati sinka; 10
A on nima sina ni sinovca,
Neg’ do devet polepih devojak,
Svih devet do mlade Margarite.
A Vidović tužan i žalostan,
Da je njemu na vojnicu pojti. 15
Govori mu kćerka Margarita:
„Aj ti Boga, o moj stari ćaća!
Ča si tako tužan i žalostan?"
„„Moram biti tužan i žalostan,
Zač je meni na vojnicu pojti; 20
Ali pojti ali šiljat’ sina;
A ja nemam sina ni sinovca.““
Govori mu kćerka Margarita:
„Kroji mi ti robu po junačku,
Kupi mi ti klobuk belim perjem, 25
I mi kupi konja nejahana,
Ja ću za te na vojnicu pojti.“
„„Aj ti Boga, draga kćerko moja!
Kako biš ti konja podkovala?““
„Kovat ću ga, ko drugi junaci.“ 30
„„Kako biš ti oružje svitlala?““
„Svitlat’ ću ga, ko drugi junaci.“
„„Krko biš ti Dunaj proplivala?““
„Plivat ću ga, ko drugi junaci.“
„„Kamo biš ti žute kose svoje?““ 35
„Spletat ću ih ko drugi junaci.“
„„Kamo biš ti bile dojke svoje?““
„Hranit ću ih, ko druge devojke.“
Skrojil njoj je robu po junačku,
Kupil njoj je klobuk belim perjem, 40
I joj kupi konja ne jahana,
I njoj daje svetlano oružje.
Za njega je na vojnicu pošla.
Kad je došla pred carove grade,
Vidile su ju careve sluge, 45
Šle su one caru povedati:
„Aj vam Boga, caru gospodine!
Došal vam je Vidoviću mladi;
Na poskoku, da je mladi junak;
Na pogledu, da j’ divojka mlada; 50
Ne znamo, je l’ junak jel divojka.“
Car je vernim slugam govorio:
„Aj vam Boga, drage sluge moje!
Peljajte ga u bele butige;
Ko j’ divojka, će zbirat prstene, 55
Ko je junak će zbirat oružje.“
Peljali ga u bele butige:
V prstene ni z okom pogledala,
A oružje j’ najliplje zbirala.
„Aj vam Boga, caru gospodine! 60
Peljali smo ga v bile butige;
V prstene ni z okom pogledao,
A oružje j’ najlipje zbirao.
Neznamo je l’ junak je l’ divojka.
„Peljajte ga vrane kovat konje; 65
Ko je junak će ih podkovati,
Ko j’ divojka, ništar ne će znati.“
Peljali ju vrane kovat konje:
Kovala ih, ko drugi junaci;
Nisu znali, je 1’ junak il divojka. 70
Još je care slugam govorio:
„Aj vam Boga, drage sluge moje!
Peljajte ga mutni plivat Dunaj;
Ko je junak će ga preplivati;
Ko j’ divojka na kraju će stati.“— 75
Peljali ju mutni plivat Dunaj;
Svi junaci na kraju su stali;
Ona j’ mlada Dunaj preplivala;
Ne znadu je l’ junak je 1’ divojka.
Kada došlo devet godin dana, 80
Mlada sebi tiho govorila:
Cara služim devet godin dana,
I ne zna, sam junak al divojka.
Onda vidi ta divojka mlada,
Da ni cara ni da ni cesara. 85
Zajahala j’ dobra konja svoga,
Jahala je k svojoj miloj majki.[1]
Naša sloga, poučni, gospodarski i politični list god. X, broj 3., u Trstu 1. februar 1879., str. 9.
Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju po Istri i Kvarnerskih otocih, preštampane iz "Naše sloge", Tiskarnica sinovah K. Amati u Trstu 1879., str. 25-28.
Istarske narodne pjesme, izdala "Istarska književna zadruga", [Opatija], 1924., str. 15-16.
