Veliko jes vrijeme da nika jur vila
nevoljno srce me sebi je zgrabila.
Još mi je zanila vas razum i pamet,
ter me je činila da stoju jak vazet;
a veće spomene nimalo ne čini, 5
za roba jur mene odkoli zaplini.
Dvorbe me ne scini ni službe ke tvoru,
ni me se znat čini, u zabit ter dvoru.
Oh, uzdah ovi moj da ljubav razvidi,
er nije pravo njoj da mene tač vridi! 10
Ne čin' to da slidi, Kupido ljuveni,
pošlji njoj da vidi jedan stril ognjeni,
i ona tvoju moć da more poznati,
cić koje dan i noć život moj zlo pati.
Oholas nje skrati i tvrdu jošte ćud, 15
jeda se obrati kadgodi na moj trud.
