Велико јес вријеме да ника јур вила
невољно срце ме себи је зграбила.
Још ми је занила вас разум и памет,
тер ме је чинила да стоју јак вазет;
а веће спомене нимало не чини, 5
за роба јур мене одколи заплини.
Дворбе ме не сцини ни службе ке твору,
ни ме се знат чини, у забит тер двору.
Ох, уздах ови мој да љубав развиди,
ер није право њој да мене тач вриди! 10
Не чин' то да слиди, Купидо љувени,
пошљи њој да види један стрил огњени,
и она твоју моћ да море познати,
цић које дан и ноћ живот мој зло пати.
Охолас ње скрати и тврду јоште ћуд, 15
једа се обрати кадгоди на мој труд.
