Uranija Ive u planinu
da će [junak] lova uloviti,
nit s umio, nit Boga molio,
ni na sebi sveti križ činio.
Ka’ ugleda zmaju šarujicu, 5
bacila se Ivi oko vrata,
biži Ive majci u dvorove.
Skoči majka do Ivana svoga,
ugleda mu zmaju oko vrata.
„Skini, majko, zmaju šarujicu, 10
jer će tvoga zadaviti Ivu!"
Majka svome sinu besidila:
„Ni to, dušo, zmaja šarujica,
ven to ti je sveta nedijica,
ti si jutros rano uranio, 15
nit s umio, nit Boga molio,
niti na se sveti križ činio.
Ne id, Ive, iz dvora svojoga
dok se čiston vodon ne umiješ
i na sebe sveti križ ne staviš!" 20
Onda Ive pojde u planine.
Ka' je Ive majku poslušao,
sašla zmaja s vrata njegovoga.
Eto, Bože, i na ten ti fala!
