Уранија Иве у планину
да ће [јунак] лова уловити,
нит с умио, нит Бога молио,
ни на себи свети криж чинио.
Ка’ угледа змају шарујицу, 5
бацила се Иви око врата,
бижи Иве мајци у дворове.
Скочи мајка до Ивана свога,
угледа му змају око врата.
„Скини, мајко, змају шарујицу, 10
јер ће твога задавити Иву!"
Мајка своме сину бесидила:
„Ни то, душо, змаја шарујица,
вен то ти је света недијица,
ти си јутрос рано уранио, 15
нит с умио, нит Бога молио,
нити на се свети криж чинио.
Не ид, Иве, из двора својога
док се чистон водон не умијеш
и на себе свети криж не ставиш!" 20
Онда Иве појде у планине.
Ка' је Иве мајку послушао,
сашла змаја с врата његовога.
Ето, Боже, и на тен ти фала!
