Lipa Mare v polji šeće
po turačkom ravnom polji.
Turki su ju zagledali,
iz daleka napijali:
»Bog ti pomoz, lipa Mare! 5
Za turačko ti spoznanje.«
Turki su ju opojili,
da ni znala, s kim je spala,
je li s Turkom al’ s kršćanom,
al’ s zidovskim Barabašem. 10
Kad se v jutro rano vstala:
svilne nadre ražuljane,
žute kose raspuhane,
a krilo je raskrojeno.
»Oh joj meni lipoj Mari, 15
nit sam snaha nit divojka.«
