Липа Маре в пољи шеће
по турачком равном пољи.
Турки су ју загледали,
из далека напијали:
»Бог ти помоз, липа Маре! 5
За турачко ти спознање.«
Турки су ју опојили,
да ни знала, с ким је спала,
је ли с Турком ал’ с кршћаном,
ал’ с зидовским Барабашем. 10
Кад се в јутро рано встала:
свилне надре ражуљане,
жуте косе распухане,
а крило је раскројено.
»Ох јој мени липој Мари, 15
нит сам снаха нит дивојка.«
