Umiru a poju, kako kuf pribili
kad vidi smrt svoju, tad počne da cvili.
Umiru a ne znam tko mi smrt zadava,
isto[m] me ljuven plam pomalo skončava.
Umiru pritužan, a ne znam krivine, 5
ni sam ja tač dužan život moj da gine.
Umire brže sad mâ mlados čemerna,
u željah tebe rad, krunice biserna.
Umiru i vidim očito gdi ja mrem;
tvu ljepos što slidim, samohoć na smrt grem. 10
Umiru, niza se kad pustiš da lete
svione tve vlase koji[m] me zaplete.
Umiru tako još, kad krunu budeš svit
od kosic kojim mož uresit vas saj svit.
Umiru, pogled tvoj kad svrneš na mene 15
za kojim život moj željahno vas vene.
Umiru, ljuveno mimo me kad mine
tve ličce rumeno, sunačcem jer sine.
Umiru, u tancu kad budeš ti začet
prislatku pjesancu kom budem ja vazet. 20
Umiru, kad prođeš meu vilam po dvori,
mu mlados jer ođeš plamenom da gori.
Umiru, kad tvoj glas anđelski otvoriš:
vjeruj me tadi čas mramorem satvoriš.
Umiru, neredno kad mi se gdje godi 25
tve slavno i medno ime čut prigodi.
Mâ vilo, ti čini što t' drago i tvori,
ti s' uzrok jedini mene smrt da mori.
Cić tebe sad tužim i suze podiru,
cić tebe smrt družim i željan umiru. 30
Cić tebe sve patim, očito vidiš toj,
cić tebe gdje kratim prî roka život moj.
Ćić tebe slatki san trudna me odbignu
ki svu noć i vas dan ne mogu da stignu.
Cić tebe vesel'je meni se prikrati 35
u gorko dresel'je ko me će skončati.
Cić tebe ostavih svu misal i pokoj,
a samo zabavih o tebi život moj.
