Umio bih, vilo, ja
tač dobro skazati
mu tugu, ku srce nevoljno sve pati,
da bih te satvoril proć momu hotin'ju
milosnu, videć me u tomu živin'ju.5
Nu ljubav, kom gore
me prsi u meni, toliko jur more,
da umrit prî volju,
neg tve čin't' hotin'je prominit' priz volju.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
