Udala se mlada mome;
aršin duga, tri široka,
ne može joj suknja biti
nego tenda od galije,
ne more joj pas pasati 5
nego uže od tovara,
ne može joj vera biti
nego gužba aračica.
Dokle su je iščešljali
vriću češalj polomili, 10
dokle su je zagladili,
ungu masla poharčili.
Kad je u dvor uvodili
troja vrata razorili
a tri poda razlomili. 15
Kad je bilo za večerom
izila je jalovicu
i od druge polovicu,
popila je bačvu vina
a od druge dva barila, 20
pa je svekru govorila:
„Oj ti svekre, stari prašče,
kad sam s mojom majkom stola,
ovo mi je povečarat dala."
Tad su išli leći spati. 25
Kad je bilo do ponoći
stade vika đuveglije:
„O svatovi, braćo moja,
pritiskla me teška mora,
divojčina bila noga!" 30
Tad svatovi pritekoše
i poluge donesoše,
bijelu nogu podignuše
đuvegliju izvadiše.
Kad je bilo od ponoći 35
stade mlada rađat čedo.
Tko je tomu čedu otac?
Do dvanaest Vrgorčanah
i trinaest Poljičanah
i dva draga iza grada 40
i dva strica iza smriča
i dva prota iza plota
i još dragi koj’ prigradi.
Olinko Delorko, Narodne pjesme otoka Hvara : prema zapisima osmorice sabirača Matice hrvatske u devetnaestom stoljeću, Split: Čakavski sabor, 1976., str. 448-449.
